Američki predsednik Donald Tramp potpisao je direktivu i naredio Pentagonu da pripremi plan zakona o svemirskim snagama. Iako je ideja o svemirskim borbenim snagama stara, Tramp je prvi predsednik koji se javno izjasnio za osnivanje posebne grane u američkoj vojsci, koja će se baviti ratovanjem u svemiru.
Debate o formiranju svemirskih snaga u Americi traju još od doba Hladnog rata, kada su dve supersile, SAD i SSSR, shvatile da bi im kontrola svemira omogućila prednost u eventualnom sukobu. Kongres je 1982. prvi put pozvao izvršnu vlast da osnuje svemirske snage i razvije „laserske borbene stanice u svemiru“, koje bi služile kao odbrana od napada sovjetskih balističkih raketa.
Naredne godine tadašnji predsednik Ronald Regan inicirao je pokretanje programa Strateške odbrambene inicijative, među kritičarima nazvane „Ratovi zvezda“, prema čuvenom filmskom serijalu Džordža Lukasa.
Iako ovaj program nije odmakao dalje od faze istraživanja, za mnoge analitičare bio je uzrok nove trke u naoružanju koju SSSR ekonomski nije mogao da izdrži.
Debata o osnivanju svemirskih snaga zamrla je tokom devedesetih, da bi početkom veka bila ponovo obnovljena, kada je 2001. komisija koju je predvodio tadašnji sekretar za odbranu Donald Ramsfeld, zaključila da SAD ne mogu da brane svoje satelite.
Članovi predstavničkog doma američkog Kongresa, predvođeni kongresmenom Majkom Rodžersom, izneli su pre dve godine inicijativu za formiranje, kako su ga tada nazvali, svemirskog korpusa, a u avgustu naredne godine potpredsednik Majk Pens naglasio je u jednom govoru potrebu SAD da budu dominantna sila u svemiru.
Osim kao prostor za obaveštajno-izviđačke aktivnosti, kosmos sve više postaje prostor za stacioniranje snaga za dejstva i protivdejstva, komentariše Trampovu odluku Mitar Kovač, general-major Vojske Srbije u penziji i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma.
„Mislim da i ova odluka jeste nastavak trke u ovoj dimenziji i velike sile znaju da u budućnosti ne mogu biti velike, ukoliko ne mogu da pariraju u kosmičkom prostoru i da na pravi način obezbeđuju obaveštajne informacije, da štite svoje satelite, pa i da dejstvuju u kosmičkom prostoru i iz kosmosa po strateškim ciljevima na Zemlji“, kaže Kovač.
Za razliku od 1983, kada je iniciranje „Ratova zvezda“ pokrenulo novu trku u naoružanju, formiranje američkih kosmičkih snaga, prema Kovačevom mišljenju, neće ni ubrzati, niti će usporiti trku u naoružanju u 21. veku.
„Trka u naoružanju nikada nije ni prestajala, samo je sukobljenost među velikim silama u različitim periodima razvoja civilizacije bila podstrekač ili generator ubrzanja tog procesa. Verujem da velike sile, pa ni sama Amerika, iako to javno saopštava, neće ulagati ogromna sredstva u tu namenu, ali u budućnosti je normalno da kosmos ostaje prostor za sile koje žele da budu takmaci u geostrateškoj dimenziji na globalnoj sceni“, ocenjuje Kovač.
U meri u kojoj svet postaje multipolaran, dodaje on, pojavljuje se više mogućnosti da se i istraživanja naoružanja, koja mogu da se primene u svemiru, ubrzaju.
Trampova odluka, sama po sebi, neće ubrzati trku u naoružanju. Međutim, proces tranzicije sveta iz unipolarnog u multipolaran dovodi do ubrzavanja te trke, ne samo u kosmosu.
Rusija je svoje vazdušno-kosmičke snage formirala 2015, a kineski svemirski program oduvek je bio vezan za vojsku. Iste godine kada je Rusija formirala vazdušno-kosmičke snage, kineska armija je oformila strateške snage za podršku, čija je funkcija da koordiniše sve vojne aktivnosti vezane za kosmos.
Na prvi pogled može se učiniti da to što Amerika tek sada kreće u formiranje kosmičkih snaga znači da ova zemlja kasni za Rusijom i Kinom. Međutim, prema Kovačevom mišljenju, stvari ne stoje baš tako.
Amerika je činila korake na razvoju svog vojnog kosmičkog programa. Prema navodima američkih medija, SAD već rade na razvoju oružja za zaštitu satelita kako od sajber-napada, tako i kinetičkih napada. Tu je i supertajni avion H-37B, čije su misije u Zemljinoj orbiti za sada nepoznate.
Amerika je upućena šta su druge sile radile po pitanju svojih kosmičkih programa i može se govoriti o tome da one ne zaostaju na tom polju, smatra Kovač.
„Svedoci smo da je ruska tehnologija u domenu raketnog programa postala superiorna i da je poslednjih decenija uznapredovala u smislu obaveštajno-izviđačke dimenzije iz kosmosa i mogućnosti preciznog navođenja na tačkaste ciljeve na zemlji, na moru i u vazduhu. Teško je izmeriti tu dimenziju ko je u kojoj meri zakasnio, ali je izvesno da se i Kina tu pridružuje“, kaže on.
Ideja o osnivanju posebne svemirske komande počiva na tome da vazduhoplovstvo treba da se fokusira na održavanje superiornosti u vazduhu, dok na kosmos treba da gleda samo kao na pomoćno poprište sukoba, pišu novinari „Blumberga“ Džastin Bahman i Trevis Triten.
Osnivanje posebne svemirske komande moglo bi da umanji budžete američkog vazduhoplovstva, u okviru koga od 1982. postoji svemirska komanda. Tramp je već zatražio od Kongresa osam milijardi dolara u narednih pet godina za vojne svemirske programe, dok je u budžetskom zahtevu za fiskalnu 2019. navedeno da vazduhoplovstvo traži 11 milijardi dolara za svemirske programe, koji su strogo poverljivi.
Sada je sve u rukama Kongresa, koji je prošle godine odbio da odobri formiranje svemirskih snaga. Tada je Tramp zahtev za formiranje svemirskih snaga poslao direktno na Kapitol hil. Ove godine on to radi preko Pentagona, što se smatra politički lakšim korakom.
