Naime, zaduženja KiM potiču iz perioda između ’70-tih i ’90-tih godina 20. veka, a novac se koristio za izgradnju puteva i železnice, za projekte u oblasti energetike, elektroprivrede, rudarstva, vodoprivrede i poljoprivrede, a njih ne otplaćuje tzv. država Kosovo već se oni servisiraju iz kase u Beograd, što će potrajati još 22 godine.
Srbija je, naime, preuzela da otplaćuje obaveze po osnovu javnog spoljnog duga Kosova i Metohije prema inostranim poveriocima, posle reprograma od 2002. do 2009. godine, i u tom momentu ovo zaduženje iznosilo je 930,81 milion evra.
U tu sumu su ulazili dugovi prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj od 433,31 miliona evra, poveriocima Pariskog kluba — 296,56 miliona evra, Londonskom klubu poverilaca — 168,90 miliona evra, Kuvajtu 17,99 miliona evra, Banci za razvoj Saveta Evrope 5,79 miliona evra…
Najveći dužnici su između ostalog rudarski kombinat „Trepča“, „Elektroprivreda Kosova“, „Ibar“, „Termoelektrana“, „Energetika i gasifikacija“, „Feronikl“.
Na ovaj korak Beograd se odlučio jer je KiM po Ustavu deo Srbije.
