Tokom svoje evropske turneje državni sekretar SAD posetiće i Slovačku, Poljsku, Belgiju i Island. O ovoj turneji, koju naziva pokušajem širenja imperije, za Sputnjik govori bivši oficir američke vojske Skot Benet.
— Strategija neokonzervativnog establišmenta u Vašingtonu se uvek sastojala u pokušaju širenja američke imperije putem izgradnje vojnih baza, ali i putem pritisaka preko MMF-a, UN, EU i drugih međunarodnih organizacija, pa i bankarskih kartela i sličnih organa. Ne bi trebalo smetnuti s uma da rat ima različite dimenzije: vojne, ekonomske, diplomatske, informacione. Majk Pompeo svoj doprinos čini kroz dilomatsku dimenziju, pokušavajući da ojača uticaj američke politike u državama bivšeg SSSR-a. Deluje mi da to može zaista imati prilično ozbiljne posledice, jer on pokazuje nekompetentnost, donekle bahatost, a čini se i da je njegov um u čudnom stanju, kao da nije trezan ni trezven. Deluje kao da on ne priznaje postojanje sadašnje moderne Rusije. Pompeo kao da je ostao zaglavljen u vremenu Hladnog rata, on na stvari gleda iz perspektive osamdesetih godina prošlog veka. Sa druge strane, mislim da Mađarska na Pompea gleda uvređeno, jer je on vraća u vreme koje je odavno za nama. Osim toga, on je svojim nastupom pokazao arogantan stav prema Budimpešti, time što se postavio kao da je Mađarska tek američki pion u igri protiv Rusije.
Koliko je sada Evropa važna za SAD i konkretno za Trampa?
— Mađarska, Poljska i druge države vitalno su važne, jer SAD, posebno neokonzervativci, smatraju da ove države mogu biti upotrebljene kako bi se posredno vršio pritisak na Rusiju. Osim toga, još jedan od razloga zašto Pompeo, neokonzervativci i administracija Boltona očajnički pokušavaju da podstaknu predsednika Trampa na antagonistički i neprijateljski stav jeste u vezi sa njihovim predstojećim operacijama koje bi trebalo da destabilišu Iran. Ne sme se zaboraviti da se sprema konferencija u Poljskoj, gde će biti razmatrano delovanje Teherana i biće pokušaja da se iskoristi nezavidna situacija u kojoj se Iran nalazi, kako bi se NATO blok podstakao na potencijalnu podršku vojnoj operaciji svrgavanja sadašnjeg režima. Tokom ove operacije će Izrael, SAD i NATO pokušati da politički uzdrmaju Iran tako što će ga ostaviti u haosu i rasulu.
Međutim, mislim da smo isto tako svedoci toga kako predsednik Orban vrlo jasno stavlja do znanja da Mađarska to neće dozvoliti ni tolerisati. Budimpešta neće trpeti ulogu marionete, koja mora da igra kako SAD sviraju. Jasno je da je Vašington svoj kredibilitet izgubio u prethodnim nemoralnim operacijama u Venecueli, Siriji, Libiji i drugim državama.
Koliko će izlaz SAD iz Sporazuma o raketama malog i srednjeg dometa, a posledično i rusko napuštanje istog, izmeniti značaj odnosa SAD i Evrope?
— Ako pogledamo na ono što se dešava u Evropi, može se reći samo jedno: to je bure baruta. Evropa se cepa zbog američkih operacija svrgavanja legitimnih lidera brojnih zemalja na Bliskom istoku. Sve je to započeto u vreme Džordža Buša, tokom rata koji je usledio nakon 11. septembra. Iako je kasnije bilo rečeno da je sve to bila provokacija, ipak je Amerika kao vojni i ekonomski gigant započela vojne operacije u regionu. Obama je nastavio ovu politiku i proširio svoje delovanje na Libiju i Siriju, ali i na Ukrajinu, i imao je čvrstu nameru da nastavi borbu protiv Rusije posle pada Sirije.
Donald Tramp je došao na vlast baš zato što je američki narod hteo da se prekine sa prethodnom politikom i nisu želeli rat sa Rusijom. Donald Tramp je izjavio da bi „bilo dobro da normalizujemo odnose sa Rusijom“, a Vladimir Putin je izjavio isto to. Činilo se da imamo priliku da ispravimo brojne greške koje su pravljene još od devedestih godina prošlog veka, jer je američki narod želeo drugačiju politiku. Ali kada se Tramp pojavio na političkoj sceni, delovalo je da su mu jednostavno predali štafetu i prisili da nastavi neokonzervativnu delatnost.