Sastanak dobavljača i menadžmenta srpskog dela Merkatora, koji u okviru firme „Merkator S“ čine „Ideja prodavnice“, „Roda marketi“ i „Merkator hipermarketi“, moglo bi se reći da je imao sedativno dejstvo za oko 8.000 zaposlenih. Pogotovo posle najava koje su u poslednje vreme stizale iz Slovenije, ali i od ruske „Zberbanke“, najvećeg poverioca hrvatskog „Agrokora“, u čijem je sastavu i „Merkator grupa“.
Iako nagodba „Agrokorovih poverilaca“, koja je posle dugog natezanja jedva postignuta prošlog leta, treba da bude implementirana u martu, prvo je potpredsednik „Zberbanke“ Aleksandar Vedjakin krajem januara, tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, najavio da ta banka planira da proda svoj udeo od 39 odsto u „Agrokoru“ već u prvoj polovini ove godine.
To je unekoliko relativizovao savetnik predsednika uprave „Zberbanke“ Maksim Poletajev, navodeći kako nije sporno da će Rusi prodati svoj udeo, ali da još treba videti kada, po kojoj ceni i kom kupcu. Upravo Poletajev je još u decembru prošle godine izjavio za Rojters da „Zberbanka“ razmatra ponude potencijalnih kupaca „Agrokora“ koje su već počele da stižu, i to od različitih fondova iz SAD, Kanade i Velike Britanije. Takođe i da je „Zberbanka“ u pregovorima s raznim investitorima koji bi mogli da učestvuju u refinansiranju Agrokorovog duga.
Potom se početkom februara oglasio slovenački ministar privrede Zdravko Počivalšek, ocenivši da je pravi trenutak da se krene u akciju traženja novog vlasnika „Merkatora“. On je demantovao spekulacije da bi ta kompanija ponovo mogla da postane slovenačko državno preduzeće, ali je za mariborski list „Večer“ potvrdio da slovenačka vlada želi da ga izvuče iz „zagrljaja“ koncerna „Agrokor“, koji se pokazao kao loš vlasnik. Tim pre što je „Merkator grupa“ konsolidovala poslovanje. Povećala je prihod za 5,4 odsto, smanjila dug za nepunih 100 miona evra, najavila njegovo dalje još značajnije smanjenje i nastavila da ulaže u razvoj kompanije.
Da nije ostalo tek na iskazivanju namere potvrdilo je pisanje ljubljanskog „Dnevnika“ da su se vodeći bankari „Zberbanke“ upravo tih dana u Ljubljani sastali sa Počivalšekom i rukovodstvom „Merkatora“.
Nema sumnje da bi se sve što se dešava sa „Merkator grupom“ odrazilo i na „Merkator S“, njegovu firmu u Srbiji koja zauzima 19 odsto srpskog tržišta, zapošljava više od 8.000 ljudi i sarađuje sa oko 700 naših dobavljača.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, međutim, smatra da se posle svega što se dešavalo, mogu izvesti dva zaključka — da naši ljudi zaposleni u „Agrokorvim“ firmama mogu biti relativno sigurni da im u nekom bližem vremenskom periodu neće biti lošije nego što je sada i da ruska strna razmišlja dugoročno i da „Agrokor“ svakako neće promeniti vlasnika ove godine, a verovatno ni nekoliko narednih.
On smatra da u prilog tome ide i izjava ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića da je na poslednjem sastanku sa predstavnicima „Zberbanke“ rečeno da će za konsolidaciju „Agrokora“ trebati tri do pet godina, iako ruska banka ne isključuje mogućnost brže prodaje ako se nađe dobar kupac.
Savić napominje da su „Merkator S“, ali i „Frikom“ i „Dijamant“, koji su takođe u sastavu „Agrokora“, bolji deo tog prezaduženog koncerna, da su pregurali najteže vreme i da radnici u ova tri preduzeća mogu ipak da budu spokojni.
„Neće se sa njima dešavati ništa specijalno loše, ili će biti poslednji kojima će se nešto desiti u ’Agrokoru‘. I ništa se kod njih ni ne dešava za razliku od drugih delova ’Agrokora‘ koji imaju ozbiljno restrukturiranje, prepakivanje, zatvaranje, prodaju, objedinjavanje… Ovo je ipak zasebna celina“, kaže sagovornik Sputnjika. On, međutim, ne deli neka ovdašnja mišljenja da će njihova sudbina jednoga dana biti rešavana po drugačijoj proceduri u odnosu na ostale u „Agrokoru“.
Oni su, kako ističe, deo jednog sistema sa veoma jasnim vlasništvom.
„Svako ko je vlasnik neke imovine — a defakto oni koji danas upravljaju ’Agrokorom‘ su Rusi, njihove dve banke koje imaju 47 odsto akcija i sa nekim manjim akcionarima, odnosno poveriocima verovatno mogu da ostvare apsolutnu većinu — vlasnici su i preduzeća koja se nalaze na teritoriji Srbije. Ono što je dobro za naša preduzeća je činjenica da oni relativno dobro stoje i imaju pozitivno poslovanje. To je ta srećna okolnost jer niko se neće odreći nečega što je najbolje u sistemu ’Agrokora‘“, objašnjava ovaj ekonomista.
On, međutim, smatra da je još daleko prodaja „Agrokora“, ne isključujući to što „Zberbanka“ kaže da već od decembra razmatra neke ponude. Savić napominje da je u tržišnoj privredi sve moguće, ali i dodaje da kada je kuća u lošem stanju, ima ljudi koji hoće da je kupe, ali da je plate pet ili deset puta manje nego što ona objektivno vredi.
„Tako da mislim da u ovom trenutku ne postoji nijedna ozbiljna ponuda koju uopšte ’Zberbanka‘ može da razmatra, jer, daleko je od toga da se ’Agrokor‘ izvukao. Dugovi se smanjuju, ali to ide vrlo sporo, a najveći deo tih dugova je smanjen kroz otpis potraživanja. U suštini još nije razrešena ona situacija da su dugovi više puta veći nego što je vrednost ’Agrokora‘. Sve dok je to tako, ’Agrokor‘ je u debelom minusu“, upozorava profesor Ekonomskog fakulteta.
Zato smatra da će teško neko da ponudi „Zberbanci“ novac koji će ih dovesti u situaciju da izvuku što su uložili, jer oni i sada gube i gubiće još neko vreme. On podseća da će posle implementacije nagodbe poverilaca „Agrokora“ u martu to praktično biti nova firma koja će moći da pravi dobit tek pošto izađe na pozitivnu nulu, odnosno na zelenu granu. A za tu konsolidaciju će, podseća Savić, po procenama same „Zberbanke“ trebati tri do pet godina.
Na pitanje može li u toj situaciji „Merkator grupa“ da izađe iz sistema „Agrokora“, što bi nas posebno moglo da interesuje zbog 8.000 naših ljudi zaposlenih u „Merkatoru S“, on potvrdno odgovara.
„Naravno da ’Merkator‘ uvek može da izađe iz sistema, ali to ima svoju cenu. Oni ne mogu da se razduže prosto kao što su izašli iz bivše Jugoslavije. Dakle oni mogu da izađu, mogu da prodaju, jer to u tržišnoj privredi nije neuobičajena stvar. Postoje kompanije koje se samo time bave. Kupuju neka potraživanja koja su u ovom trenutku nenaplativa, ili gde je potencijalno visok gubitak. Ali je to prodaja po teškom diskontu, znači da smanje cenu“.
U takvim situacijama svi kalkulišu gde će više dobiti, a gde će manje izgubiti, pa tako i Slovenci ako izađu iz „Agrokora“ ili ostanu u njegovom sastavu. Zato na pitanje da li je sada pravi trenutak za prodaju „Merkatora“, kako to kaže slovenački ministar privrede, Savić odgovara konstatacijom: kad bi mi znali kada je pravi trenutak da, na primer, kupujemo zlato, svi ljudi bi bili bogati. Toliko umnih ljudi na svetu, trustovi mozgova, pa je malo ko predvideo ekonomsku krizu 2007. godine, ilustrovao je Savić.
„U tržišnoj ekonomiji, kao u pokeru, ima mnogo blefiranja, pa svako svoju strategiju plasira da vidi kako drugi reaguju“, ukazuje profesor Ekonomskog fakulteta koji zato ne najave iz Slovenije o što skorijem izlasku Merkatora iz Agrokora ne shvata ozbiljno.
„To je tako, jedno puštanje probnih balona, traženje načina kako da saniraju štetu. Ali sve je stvar strategije. ’Zberbanka‘ je u ovom trenutku debelo zagrizla. Ako je ona procenila da ima smisla odobravati nova sredstva, da ima smisla ići na nagodbu, mislim da Slovenci nisu baš naivni i zato kalkulišu, puštaju probne balone, da vide kako reaguju oni unutra, kako oni spolja“, smatra sagovornik Sputnjika.
Savić zato misli da se ne može govoriti o skoroj prodaji Agrokora, kao i da oko 10.000 naši ljudi zaposlenih u srpskom delu tog koncerna može spokojno da čeka rasplet situacije za koji će trebati nekoliko godina.
