A poruka je povezana sa prvim atentatom na nekog nacističkog glavešinu u operaciji „Antropoid“, razrađenoj u britanskoj tajnoj službi SOE. Radi se o ubistvu rajhskomesara Češko-Moravske Rajnharda Hajdriha, poznatog i kao Plava Zver, Praški Kasapin i Vešač, zbog do tada neviđene brutalnosti. Bio je to bliski Hitlerov saradnik i njegov miljenik, nekrunisani naslednik i čovek „broj u tri“ u nacističkoj hijerarhiji.
Atentat su izvršili oficiri čehoslovačke armije u egzilu, Jozef Gabčik i Jan Kubiš, koji su zbog izvršenja zadatka doleteli pravo iz Britanije i spustili se padobranima u okolini Plzenja. Posle nekoliko meseci čekanja i priprema, na Hajdriha je izvršen atentat 27. maja 1942, dok se sam sa vozačem u „mercedes“ kabrioletu vozio ka starom gradu — Hradčanima (toliko je bio samouveren da nije imao nikakvo obezbeđenje osim vozača).
Kubiš i Gabčik su ga sačekali kod bolnice Bulovka u praškom okrugu 8 — Liben. Mesto je odabrano jer je tu automobil zbog oštre krivine morao da uspori. Kada se Hajdrih približio, Gabčik je izleteo pred automobil sa automatskom puškom, ali se ona blokirala, pa nije uspeo da puca.
Nacista je pokušao da uzvrati vatru iz pištolja luger, ali je Kubiš bacio improvizovanu antitenkovsku minu koja je eksplodirala pored auta i teško povredila Hajdriha. Obojica atentatora su uspela da pobegnu sa lica mesta.
Nakon što je Plava Zver, posle nekoliko dana, podlegla povredama, počele su masovne odmazde nad domicilnim stanovništvom. Selo Lidice, oko 30 kilometara od Praga, sravnjeno je sa zemljom, svi stanovnici i deca su internirani u konclogore, a deo dece je završio u nemačkim porodicama. Niko se nije se vratio kući. Smatra se da je u odmazdama streljano između 2.500 i 5.000 Čeha.
Atentatore i još pet njihovih drugova sakrio je pravoslavni mitropolit Gorazd u kripti Crkve Ćirila i Metodija. Adolf Opalka, Jozef Gabčik, Jan Kubiš, Jozef Valčik, Jozef Bublik, Jan Hrubi i Jaroslav Švarc u pravoslavnoj crkvi u strogom centru Praga proveli su skoro tri nedelje. Međutim, jedan od članova Pokreta otpora Karel Čurda (zbog izdaje obešen 1947. godine), za nagradu od tadašnjih 500.000 rajhsmaraka otkrio je Gestapou gde se atentatori nalaze, pa je SS jedinica opkolila crkvu. Neravnopravna borba 700 esesovaca i sedam članova Pokreta otpora trajala je skoro ceo dan. Branili su se iz kripte u koju su nacisti počeli da upumpavaju vodu i ubacuju suzavac. Po nekim podacima, poginulo je 14 esesovaca, a 21 je ranjeno. Momci u kripti nisu hteli da se predaju živi. Sva sedmorica su izginula.
Mitropolit Gorazd, nekoliko sveštenika mitropolije Češke pravoslavne crkve, kao i predsednik crkvene pravoslavne opštine doktor Petrek, uhapšeni su 27. juna 1942. godine. Posle strašnog mučenja, streljani su 4. septembra na severoistoku Praga i spaljeni u krematorijumu Strašnice. Srpska pravoslavna crkva kanonizovala je vladiku Gorazda 1961. godine i proglasila ga svetim sveštenomučenikom Gorazdom, dok ga je Češka pravoslavna crkva kanonizovala tek 1987. godine.
Kripta i danas izgleda onako kako je izgledala u tom junu 1942. kada su u njoj izginuli čehoslovački junaci. Oseća se strahota događaja. A na delovima crkve se i danas vide rupe od kuršuma.
Mali broj ljudi zna za ovu građevinu, njenu istoriju i sve što se oko nje dešavalo, iako većina prođe pored nje na putu do još jedne turističke atrakcije Praga — „Kuće koja pleše“, koja se nalazi u istoj ulici.
Tako je bilo sve do završetka Drugog svetskog rata kada češki i slovački pravoslavci prelaze pod jurisdikciju Moskovske patrijaršije. Autokefalna Čehoslovačka pravoslavna crkva po prvi put se organizuje 1951. godine ujedinjavanjem eparhija Prag, Olomouc, Brno, Prešov i Mihalovce.
Danas u Češkoj i Slovačkoj živi oko 75.000 pravoslavnih vernika.
.jpg){kind=link}