Naši sagovornici veruju i da će se vratiti vreme govornih informativnih emisija na radio stanice.
U savremenom, digitalnom svetu, radio ostaje najpristupačniji medij, koji bez obzira na dostupnost interneta ili mobilnog signala može da se sluša u svakom trenutku i u najudaljenijim uglovima planete.
Na pitanje šta je to što ljude širom sveta, u eri pametnih telefona, plejlista i Jutjuba, i dalje zadržava na šuškavim frekvencijama ili veb strimovima njihovih omiljenih radio stanica, Nataša Raketić kaže da su radio pre svega ljudi.
„Te ljude naši slušaoci ne vide, ali ih čuju i vezuju se za njihov glas, za njihovu sugestivnost, za njihov autoritet. To su veliki kreativci koji koristeći reči stvaraju slike, stvaraju emocije kod ljudi i te navike su zapravo jako teško raskidive bez obzira na bilo koji drugi medij koji se pojavi“, rekla je Nataša Raketić.
Inače, engleska reč „brodkasting“ koja se odnosi na emitovanje radijskog programa je originalno poljoprivredni termin i označava — rasipanje semenki. Način slušanja se od početaka radija, pre više od jednog veka, možda promenio, možda FM više nije jedini način da dođemo do svojih omiljenih emisija, kaže Ferenc Berček, ali je odnos koji slušalac ostvaruje s radio stanicom za koju je vezan, kroz istoriju radija, uvek bio specifičan.
„Radio nije posao, to je stil života, to je ljubav. Mislim da je jedini mediji od svih koji može da se voli. Jedino je radio taj za koji svi ljudi kažu da je to njihovo, nikad to neće reći za televiziju ili neki onlajn portal“, kazao je Berček.
„Za Unesko, Svetski dan radija je svojevrsno priznanje ogromnoj koristi koju najstariji elektronski medij čovečanstvu pruža duže od sto godina. Radio zabavlja i informiše, pomaže u mnogim životnim situacijama i — opstaje, iako se takmiči sa sve više novih, alternativnih izvora informacija i zabave. Pored toga, radio ima i jednu posebnu draž, a možda čak najviše za ljude koji na njemu rade“, kaže Nataša Raketić.
„Ljudi koji rade na radiju, rade pre svega zato što radio vole kao medij i nama je svaki dan praznik jer imamo privilegiju da radimo na jednom čarobnom mediju koji je 24 sata prisutan u domovima, automobilima, svuda oko nas, posebno u vreme digitalne tehnologije kada ga imamo i na mobilnim telefonima“, rekla je koleginica s Radio Beograda.
Ona smatra da je radio budućnost i da njegovo vreme ponovo dolazi.
To je medij koji pre svega nudi poverenje, tačnosti i pravovremenost, ističe Nataša Raketić.
U Srbiji je danas registrovano više od 300 radio stanica.
Upitan da li je, uprkos činjenici da mu već decenijama „prete“ propašću i zaboravom, radio i u ovom dinamičnom, digitalnom dobu dokazao da je, po svemu sudeći, jedini globalni elektronski medij koji „nikada neće umreti“, Ferenc Berček za Sputnjik kaže:
„Rekli su da će televizija da ubije radio, kada je preživeo onda su rekli da će internet da ubije radio. Pored svega toga, koliko god puta da su ga sahranili, radio postaje sve jači i jači“, rekao je Berček.
On dodaje da 80 odsto populacije sveta sluša radio i naglašava da nijedan drugi medij nema toliki rič kao radio. Prema njegovim rečima, najnovija istraživanja govore da video mediji „padaju“, a da audio formatu skače popularnost.
