Prema njegovim rečima, situacija u Venecueli bila je tema njegovih bilateralnih susreta na marginama Minhenske konferencije o bezbednosti.
„Ako se rukovodimo međunarodnim pravom, koje je utvrđeno, pored ostalog, Poveljom Ujedinjenih nacija, venecuelanska kriza predstavlja unutrašnju stvar, a međunarodna zajednica je dužna da Venecuelance poziva da pronađu rešenje među sobom, za šta su se zalagali Urugvaj, Meksiko, zemlje Karipske zajednice, Rusija, Kina, Iran, Bolivija i mnoge druge“, rekao je Lavrov novinarima u Minhenu.
On je dodao da se takav stav ne poklapa s planom koji je zamišljen kada je reč o sudbini Venecuele kao država.
„Umesto međunarodnog prava, Povelje UN, izneta su ista ona pravila na osnovu kojih se problem rešava primoravanjem legalno izabranog predsednika da izađe na vanredne izbore. I paralelno, u okviru istih tih pravila gospodin Huan Gvaido je spolja proglašen vršiocem dužnosti predsednika. Čak i moje zapadnoevropske kolege, koje nisu baš rado govorile o toj temi, vide da je sve što se događa bez presedana“, naglasio je Lavrov.
Predsednik venecuelanskog parlamenta Huan Gvaido je 23. januara proglasio sebe za predsednika Venecuele tokom mandata privremene vlade, a SAD, brojne latinoameričke i evropske zemlje su ga u tome podržale. Aktuelni venecuelanski lider Nikolas Maduro je saopštio da je on ustavni predsednik Venecuele, a Gvaida je nazvao američkom marionetom.
