Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac ocenjuje da je rusko tržište veoma atraktivno za privrednike iz Srbije, s obzirom na to da je, kako je rekao, u ekspanziji.
On podseća da pazarske građevinske firme već godinama uspešno rade u Sočiju i Krasnodarskom kraju i računa da će se privredna saradnja još više produbiti, naročito zato što postoji bescarinski režim na uvoz robe iz Srbije.
Kako ocenjuje, to omogućava razvoj našeg tržišta.
Gradonačelnik vidi šansu za srpske građevinare, ali i za izvoz srpskih proizvoda.
„Novi Pazar je poznat po zdravoj, pešterskoj hrani, po proizvodnji mesa i mlečnih proizvoda i to je nešto što bismo mogli da ponudimo na ruskom tržištu. Iz Novog Pazara tekstilci već izvoze u Rusiju svoju robu, kao i obućari koji su još od vremena bivše Jugoslavije prisutni na ruskom tržištu. Špedicija je takođe izuzetno jaka kod nas. Novi Pazar ima dve hiljade kamiona, tako da postoji velika šansa za špediciju i prevoz robe. Sada treba da pronađemo način da poboljšamo i pojačamo svoje kapacitete“, rekao je Biševac za Sputnjik.
Istovremeno, gradonačelnik ističe da je sada najvažnije da se predstave potencijali Novog Pazara i regiona, kako bi se eventualno u Srbiju privukli ruski investitori.
Predsednik Opštine Tutin Kenan Hot kaže da je impresioniran „veličanstvenim forumom u Sočiju“ i smatra da je to odlična platforma za uspostavljanje kontakata, međusobno povezivanje srpskih firmi koje posluju u Rusiji i Srbiji, kao i privlačenje investitora.
Hot ocenjuje da je sočinski forum takođe dobra prilika i za preuzimanje modela razvoja gradova, kao i inovacija.
Na štandu Krasnodarskog kraja srpski privrednici su imali priliku da vide na koji način Rusija razvija „pametne gradove“, a Hot je uveren da bi to iskustvo moglo da se prenese i u Srbiju.
„Verujem da ćemo i mi kao predsednici opština nešto naučiti na ovom forumu i da ćemo to preneti na naše opštine i naše građane“, dodao je on.
Cilj dolaska u Soči privrednika iz Srbije je i „opipavanje terena“, kako bi se stvorili uslovi za eventualnu dalju saradnju sa ruskim firmama.
„Došli smo da vidimo i šta je to što možemo ruskim privrednicima da ponudimo kao naš proizvod. Naša opština se najviše bavi poljoprivredom, ali ima potencijala u obnovljivim izvorima energije i preradi drveta. Upravu tu vidimo šansu — u preradi drveta i proizvodnji nameštaja. A sa druge strane, Tutin ima veliku industrijsku zonu koja je možda sada i jedina u Srbiji koja ima kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju, odnosno izrađene sve projekte i građevinske dozvole. Ne treba zaboraviti da se ta industrijska zona oslanja na Koridor 11, koji se upravo gradi, a koji ide od Bara do Boljara, odnosno od Boljara do Požege. Veoma je važno da i taj segment privređivanja ponudimo nekom od ruskih investitora“, naveo je Hot.
On takođe podseća da Srbija ima „specijalni status za izvoz u Rusiju i Belorusiju“ i smatra da tu šansu treba iskoristiti.
Opština Tutin se najviše bavi poljoprivredom i stočarstvom, napominje Hot.
„Mi smo teritorijalno velika opština, koja se prostire na 740 kilometara kvadratnih, i bukvalno u krugu od nekih 200 kilometara nema zagađivača. Nadmorska visina je oko 1.600 metara. Poljoprivreda se obavlja na stari, tradicionalni način i poljoprivredni proizvodi su izuzetnog kvaliteta, što je prednost za budućnost“, ističe Hot.
Predsednik Opštine Tutin je uveren da posle sočinskog foruma predstoji uspešna saradnja sa ruskim privrednicima i investitorima.
„Siguran sam ćemo nastaviti saradnju sa onim firmama i privrednicima sa kojima smo ovde u Sočiju uspostavili kontakte i verujem da će iz toga nešto proizići“, zaključio je Hot.
