„Događaj koji danas slavimo povezan je s onim što predstavlja srž religioznog života — susret čoveka s Bogom. Nemamo tu snagu blagodati i tu svetost života koji bi dali mogućnost da fizičkim očima vidimo Gospoda, kao što su ga videli pravedni Simeon i proročica Ana. Međutim, to uopšte ne znači da je susret s Bogom prestao da bude aktuelan za ljude. Bez tog susreta ne postoji religiozni život“, rekao je patrijarh posle liturgije u Uspenskoj sabornoj crkvi Kremlja.
Prema njegovim rečima, vera sama po sebi podrazumeva taj susret. U nekom trenutku života, naveo je patrijarh, „svaki verujući čovek je, verovatno, prošao kroz to: osećao je posebno božansko prisustvo“.
„Često je moguće čuti priče vernika o tome kako se u času menjao njihov život, jer se u tom životu dogodilo nešto što je skrenulo njihov pogled ka Bogu“, rekao je patrijarh Kiril.
On je dodao da je praznik Sretenje veoma nadahnjujući za svakog vernika, ali i da predstavlja izazov.
„Svako može da pita: a kada i gde se dogodio moj susret s Gospodom, kada sam ja realno osetio prisustvo božanske blagodati u srcu? I može biti da se to dogodilo veoma, veoma davno, ili da s dogodilo sasvim nedavno, ali važno je zabeležiti takve događaje u životu, jer se na njih nadovezuje nit naše vere koja sjedinjuje čoveka s Bogom“, zaključio je patrijarh.
Slovo „sretenie“ na staroslovenskom jeziku označava susret, a njegovo drugo značenje je radost. Praznik obeležava susret dečaka Hrista s pravednim starcem Simeonom i proročicom Anom.
Prema predanju, 40. dana posle Isusovog rođenja roditelji su doneli svog prvenca u Jerusalimski hram da bi ga posvetili Bogu. Tamo ga je, prema Jevanđelju, dočekao starac Simeon od 360 godina. Simeon je, kada je prevodio reči proroka Isaije o tome da će Devica Marija roditi sina, to smatrao greškom koju je nameravao da ispravi, nakon čega mu je Bog poslao poruku da neće umreti, sve dok svojim očima ne ugleda dolazak Spasitelja na svet.
