„U prošlosti je Ukrajina postizala dogovore sa Rusijom i računala na nju više nego na bilo koga drugog, smatrajući je bratskom zemljom koja je nikada neće izdati. To se desilo i kada je Ukrajina predala Rusiji nuklearno oružje, uz garanciju SAD, Evrope i same Rusije da će sačuvati njene granice. I eto, vaš bratski narod i bratska zemlja su vam zabili nož u leđa“, rekao je Tabah.
On je istakao da Ustav NATO-a sadrži jasnu klauzulu prema kojoj zemlje koje imaju nezavršene teritorijalne konflikte ne mogu pretendovati na to da postanu članice Severnoatlantske alijanse, ali je pretpostavio da bi Ukrajina uskoro mogla da se pridruži NATO-u, kao „izuzetak“.
„Ovaj izuzetak mora biti prihvaćen. Mislim se to neće završiti dobro po Rusiju“, dodao je Tabak.
Lideri Rusije, Ukrajine, SAD i Velike Britanije potpisali su Budimpeštanski memorandum 5. decembra 1994. godine. Dokument treba da garantuje poštovanje odredaba Završnog akta OEBS-a i ojača poziciju Ukrajine kao države koja ne poseduje nuklearno oružje. Dokument nije ratifikovao ruski parlament.
Podsetimo, ranije je bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen izjavio da bi za ulazak u Alijansu Ukrajina trebalo da zadovolji niz kriterijuma, za šta bi bilo potrebno mnogo vremena. Stručnjaci smatraju da Kijev ne može da pretenduje na članstvo u NATO-u u narednih 20 godina.
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“.
