„Želimo da isključimo bilo kakav vojni scenario u Venecueli“, rekao je Nebenzja i dodao da je najbolja garancija za to potpuno odustajanje latinoameričkih zemalja od takvog razvoja događaja.
Nebenzja je rekao da su zasad obustavljene konsultacije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija o nacrtu rezolucije SAD o Venecueli.
SAD su pripremile nacrt rezolucije u kojem je navedeno da je neophodno održavanje novih predsedničkih izbora u Venecueli.
Rusija će svoj nacrt rezolucije o Venecueli predstaviti ako to bude potrebno, rekao je Nebenzja.
“Videćemo šta će se u narednom periodu događati u Savetu bezbednosti. Ako bude potrebno, imamo rezoluciju koja potvrđuje suverenitet i teritorijalnu celovitost Venecuele”, rekao je Nebenzja.
U ruskom nacrtu rezolucije predloženo je da se podrže suverenitet i celovitost Venecuele, kao i da se iskoriste sva politička sredstva da se reši kriza u toj zemlji, uključujući “mehanizam iz Montevidea”. Ranije je saopšteno da „mehanizam iz Montevidea“, koji su predstavili Meksiko, Urugvaj i Karipska zajedinca (Karikom), podrazumeva četiri etape: hitno pokretanje dijaloga, pregovarački proces, izradu sporazuma i njegovu realizaciju.
Zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov rekao je da Moskva sarađuje s Karakasom kako bi bilo pronađeno rešenje političke krize u toj zemlji u skladu s ustavom.
Rjabkov je naveo da Moskva precizno zna da vlada Nikolasa Madura ne izbegava dijalog.
„Mi preko svih kanala radimo na mirnom, ustavnom rešenju te situacije“, rekao je diplomata i dodao da će, ako se uspešno izbegne „obojena revolucija“ i strano mešanje, „legalna vlada moći da nastavi rad na savladavanju unutrašnjih problema u dijalogu s opozicijom koja ima konstruktivne snage“.
„Mislimo da spoljni faktori koji razumeju pristrasnost jednostranog pristupa, pogubnost nasilja, korišćenja humanitarne pomoći kao sredstva za pritisak, mogu da postanu suštinski element zdravijeg pristupa“, rekao je Rjabkov.
Ruski diplomata je dodao da je razgovor šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova s američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom pokazao da se stavovi Moskve i Vašingtona o Venecueli oštro razilaze.
„Elemenata na osnovu kojih bi se moglo govoriti o nekakvom produktivnom dijalogu u toj oblasti sa SAD praktično nema, ali mi smo otvoreni za kontakte sa svima koji su za njih zainteresovani. Smatramo da što je više mogućnosti za razmenu mišljenja i prenošenja našeg stava kolegama, to je bolje“, rekao je Rjabkov.
„To povećava šanse za izbegavanje rušilačkog scenarija – nasilnog ili nekog drugog – spoljne intervencije s nepredvidivim posledicama. Zbog toga ćemo razgovarati sa svima – s Rimskom grupom, sa Svetom stolicom. Ako su SAD za to spremne, i s njima. Evropsku uniju stalno podsećamo da sama sebe ograničava u mogućnosti da igra konstruktivnu ulogu, time što demonstrativno i eksplozivno skraćuje mandat međunarodne kontakt grupe obrazovane pod njihovim okriljem“, dodao je Rjabkov.
Predsednik venecuelanskog parlamenta Huan Gvaido je 23. januara proglasio sebe šefom države tokom mandata privremene vlade. SAD, brojne latinoameričke i evropske zemlje priznale su Gvaida kao predsednika i zatražile od aktuelnog šefa države Nikolasa Maduzra da ne dozvoli nasilna dejstva protiv opozicije.
Maduro je saopštio da je on ustavni predsednik Venecuele, a šefa opozicionog parlamenta nazvao „američkom marionetom“.
Rusija, Kina i niz drugih zemalja podržale su Madura kao legitimnog predsednika Venecuele.
