Zašto još nije formiran Savet ministara Bosne i Hercegovine? Zbog čega bošnjačka strana formiranje tog Saveta uslovljava aktiviranjem MAP-a, odnosno novim korakom ka članstvu u NATO-u? Da li se NATO-u opet žuri na Balkanu?
O tome su u emisiji „Na nišanu Lazanskog“ govorili Srđan Perišić, savetnik predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika, i politikolog Aleksandar Pavić.
Perišić, koji je detaljno proučio MAP, našao je u njemu tri zamke za Republiku Srpsku. Sve one tiču se prenosa nadležnosti RS na nivo BiH. Sve ono što Zapad nije uspeo da ostvari za 23 godine, koliko je proteklo od završetka građanskog rata u BiH, sada nastoji da ostvari preko NATO-a, tvrdi Dodikov savetnik.
„Prva zamka je reforma policije, to jest jačanje Direkcije za koordinaciju policijskih tela na račun MUP-a Republike Srpske. Drugi prenos nadležnosti jeste formiranje jedinstvene civilne zaštite, koja je sada na nivou RS. Kao takva, ona treba da se ukine i da se formira na nivou BiH. I treća je zakon koji se tiče civilnih žrtava rata i torture, koji je usvojen na nivou RS. On treba da se objedini na nivou BiH. Tim zakonom treba da se RS optuži, raznim kontratužbama za odgovornost za rat i da se sa nivoa BiH upućuju tužbe ka njoj“, objašnjava Perišić.
Ono što nije ostvareno u ratu, pokušava se ostvariti u miru, dodaje on, i citira francuskog filozofa Mišela Fukoa – politika je rat nastavljen mirnim sredstvima.
Republika Srpska ne želi nivo saradnje koje nudi MAP. Što se hrvatske strane tiče, uvidevši da je saradnja sa bošnjačkom političkom elitom samo nanela štetu, ona menja stranu. Hrvati u BiH nisu javno podržali stav RS oko MAP-a, ali nisu ga ni javno osudili, naglašava Perišić.
Želju da balkanske zemlje što pre uđu u NATO, Pavić naziva novom američkom imperijalističkom politikom sa koje su skinute sve maske. Od dolaska na vlast Donalda Trampa, Amerika je odustala od uvijanja u oblande, promocije demokratije i drugih izgovora kojima su pravdali svoju želju za svetskom dominacijom.
Američki državni sekretar Majkl Pompeo nalazi se u ovom trenutku na turneji po Srednjoj Evropi i ima zadatak da ubedi srednjeevropske lidere da „smanje doživljaj“ kada su u pitanju Rusija i Kina. Na primer, da odustanu od gasovoda „Turski tok“, navodi Pavić.
On navodi svedočenje visokog američkog diplomate Vesa Mičela pred Senatom, gde je ovaj naglasio da se balkanske zemlje nalaze na prvoj liniji fronta protiv ruskog i kineskog uticaja, kao i da američke diplomate u tim zemljama imaju instrukciju da aktivno rade na tome.
„Tu se sada radi bez pardona. Koriste se sva sredstva. Videli smo u Makedoniji da volja naroda nije imala apsolutno nikakve veze. U RS smo prošle godine imali pokušaj venecuelanskog scenarija sa događajima na Trgu Krajine u Banjaluci. Vrlo lako je mogao da bude izvikan neki Gvaido i da ga priznaju – da kažu da je on pravi demokratski lider Srba. To nije uspelo, ali išlo je u tom pravcu“, kaže Pavić.
Kao ilustraciju da Amerika namerava da koristi sva raspoloživa sredstava da utera balkanske zemlje u NATO, Pavić koristi skorašnju posetu pomoćnika američkog državnog sekretara Vona Salivena Sarajevu, kada je krivotvorio izjavu o tome da je ulazak BiH u NATO dogovoren na sastanku sa članovima Predsedništva. Tu je izjavu predstavnik Srba u Predsedništvu BiH Milorad Dodik morao da demantuje.
Kao jedna od stvari koje bi trebalo da destabilišu BiH i dovedu u pitanje Dejtonski sporazum jeste i inicijativa Bakira Izetbegovića o promeni imena Republike Srpske.
U stranoj štampi se pojavio pristup koji zastupa tezu da je, pored Dodika, najveća prepreka ulasku BiH u NATO upravo Dejtonski sporazum.
„Znači, gledaju svaku tačku na koju mogu da pritisnu i NATO je sada primarni cilj. I posle će Srbija biti na redu. Zato se, u isto vreme dok se to radi u BiH, insistira da se progura neko rešenje vezano za Kosovo i Metohiju – da bi se deo Kosova odmah integrisao u NATO preko ’Velike Albanije‘, Srbija se dodatno oslabila i okrnjila i postala, praktično, zrela kruška. Radi se na svim frontovima i mi smo sada u okruženju kakvo je bilo, recimo, 1941.“, kaže Pavić.
Prema Perišićevim rečima, postoji sličnost između Crne Gore, Makedonije, BiH i Srbije jer ni u jednoj od ovih država nije postojao niti postoji konsenzus građana za učlanjenje u NATO.
I on, kao savetnik srpskog člana Predsedništva BiH, potvrđuje da Milorad Dodik trpi velike pritiske oko učlanjenja BiH u NATO.
„Sve diplomate koje dolaze sa Zapada nastupaju bez rukavica i traže samo jednu stvar – NATO. Ne interesuje ih ni ekonomija, ni energetika, ni mediji, ni ljudska prava, ni demokratija. Svi traže samo jedno: BiH mora da bude članica NATO-a“, kaže Perišić.
Ako dođe do preglasavanja srpskog naroda u BiH i, uz aminovanje NATO-a, uz pomoć bošnjačkih i hrvatskih glasova BiH postane članica Severnoatlantske alijanse, situacija bi bila slična onoj koja je ovu bivšu jugoslovensku republiku uvela u građanski rat, naglašava Perišić.
Međutim, do preglasavanja u parlamentu BiH teško može da dođe, dodaje on, s obzirom na saradnju između srpske i hrvatske političke elite u BiH.
