I pored velikih problema, prema mišljenju našeg sagovornika, Donald Tramp je uspeo da imenuje sudije Vrhovnog suda, ali mu i dalje ostaje neispunjeno predizborno obećanje — podizanje zida prema Meksiku.
Gajić ističe da je najkompleksnija situacija ipak ona koja se odnosi na Trampov stav prema NATO-u.
„On je uveren da Alijansa više nije svrsishodna, ne samo ekonomski već ni vojno. Tu je najveći otpor ’duboke države‘ i sada pokušavaju da ga preko Kongresa onemoguće da povlači predsedničke poteze. Što se tiče zida prema Meksiku, Tramp bi kao predsednik mogao da uvede vanredno stanje na teritoriji gde bi zid trebalo da bude podignut i da ga finansira iz vojnog budžeta“, rekao je on.
Gajić podseća i da Trampu nije dozvoljeno da se Kongresu obrati povodom stanja nacije, što pokazuje ozbiljan sukob na početku druge polovine njegovog mandata, gde se odlučuje o pozicijama koje će dve suprostavljene strane imati za godinu dana, kada krene prava izborna kampanja.
„U tom smislu treba gledati unutrašnja američka previranja i njihovu spoljnu politiku. U nju možemo da uvežemo i odnos prema pregovorima Beograd–Priština. Tramp je u toj pat-poziciji pokušao da se nametne kao posrednik koji će dovesti do brzog rešenja uz kompromise za koje se ne zna čiji bi i koliki bi bili, što je naišlo na oštru osudu njegovih protivnika. Nema sumnje da se te podele preslikavaju i između Albanaca u kosovskoj administraciji, a pre svega između Tačija i Haradinaja“, smatra Gajić.
On dodaje da je američki predsednik odlaskom Vesa Mičela pobedio staru administraciju koja je Balkan gledala onim očima kojima su je videli i Klintonovi.
Gledajući dugoročnije, Gajić ne smatra da cela situacija u vezi sa obnavljanjem kosovskih pregovora i uključivanjem Rusije i Amerike kao posrednika, može da krene tek nakon američkih predsedničkih izbora 2020, što nama i odgovara.
„Za nekoliko godina će još niz zemalja povući priznanje Kosova, i Srbija će imati bolju pregovaračku poziciju. Sa druge strane, realna je i pretnja stvaranja ’Velike Albanije‘, ali se nadam da će njihova pozicija biti sve slabija, jer njihovi protivnici jačaju“, rekao je on.
Ukoliko počnemo da sklapamo mozaik koji je pod uticajem SAD, prema mišljenju našeg sagovornika, videćemo da je njegov deo i situacija u Bosni i Hercegovini i podgrevanje onoga što je Sulejman Tihić davno pokušao, a to je osporavanje imena Republike Srpske.
„Sve to je napravljeno da bi se na Balkanu pokrenula ofanziva, a nakon poteza kojim su uvukli Crnu Goru, a uskoro i Makedoniju u NATO“, smatra Gajić.
On dodaje da su članovi predsedništva BiH blokirali formiranje Saveta ministara i sa ovakvim odlukama teraju Republiku Srpsku na kontrareakciju ne bi li svu odgovornost prebacili na Banjaluku. Gajić kaže da, sa druge strane, Izetbegović igra veoma opasnu igru, pokušava da izazove duboku političku krizu koja može da se prevaziđe samo ako Republika Srpska i Srbija prestanu da igraju ulogu koju imaju u postdejtonskoj BiH.
