Tome u prilog govori i sastanak američkog državnog sekretara Majka Pompea sa mađarskim zvaničnicima u Budimpešti, u sklopu evropske turneje tokom koje posećuje i Slovačku, Poljsku, Belgiju i Island.
Naime, mediji prenose da je Pompeo na budimpeštanskom sastanku govorio o značajnom povećanju uticaja Rusije na međunarodnoj sceni i poručio da „ne možemo da dozvolimo Putinu da poseje raskol između prijatelja u NATO-u“.
Međutim, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa američkim državnim sekretarom ocenio da „postoji licemerje zapadnih zemalja prema Rusiji“ i dodao da saradnja sa Moskvom Budimpešti ne smeta da bude pouzdan saveznik Vašingtonu i Briselu.
Na pitanje da li Amerika može da promeni jake stavove pojedinih evropskih država kada je reč o saradnji sa Ruskom Federacijom, Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže da je takav pritisak Amerike donekle očekivan, s obzirom na to da se u svim strateškim dokumentima SAD i NATO navodi da „ruska energetska strategija ili politika predstavlja pretnju američkim nacionalnim interesima“.
To dakle nije ništa novo, a poslednji put smo takve zaključke videli posle samita NATO-a u Varšavi, kaže Proroković.
„Takođe, videli smo i pritiske koji su se svojevremeno odigrali povodom ’Južnog toka‘, ali i povodom ’Severnog toka‘, i bilo je sasvim logično da se nešto tako nastavi. Naravno, ostaje da se vidi koliko će to imati efekata u praksi, jer i pored svih američkih strategija i zaključaka NATO-a, Vašington nije uspeo da spreči završetak ’Severnog toka‘. Štaviše, danas vidimo da se otpočinje sa realizacijom ’Severnog toka 2‘, a umesto ’Južnog toka‘ završen je ’Turski tok‘, iako je Turska članica NATO-a, a do juče je bila i strateški partner SAD“, objašnjava Proroković.
Okolnosti su u velikoj meri promenjene, a manevarski prostor za Stejt department i njegove inicijative je značajno sužen, dodaje naš sagovornik.
„Zato pretpostavljam da će u narednim mesecima biti mnogo oštre retorike, ali i malo konkretnih poteza kojima se u tom smislu može sprečiti nepovoljan razvoj situacije za Sjedinjene Američke Države“, ocenjuje Proroković.
U osvrtu na izjavu mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta, koji je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom rekao da „postoji licemerje zapadnih zemalja prema Rusiji“, Proroković kaže da Sijartovu reakciju ne bi prevashodno vezivao za prijateljstvo Mađarske sa Rusijom, već za ostvarivanje mađarskih nacionalnih interesa.
„Viktor Orban je bio prilično aktivan u procesu realizacije ’Južnog toka‘, rekao bih čak i da je imao mnogo tvrđe stavove nego Bugarska i Srbija. Mađarska je preduzela niz radnji da se ’Južni tok‘ na njenoj teritoriji završi, ubeđena da će jednog dana taj projekat biti priveden kraju, iako je on u međuvremenu suspendovan. Mađarska dakle vidi Rusiju kao strateškog partnera u osiguravanju energetske bezbednosti i tu nikakvih promena neće biti jer nemamo nikakvih naznaka da Mađarska može da vodi drugačiju politiku“, primećuje Proroković.
Takođe, kako dodaje, ministar Peter Sijarto je ohrabren završetkom „Turskog toka“, što treba da bude putokaz i za Sofiju i za Beograd da ne popuštaju pod pritiscima.
„Kada je svojevremeno iniciran ’Južni tok‘, EU se oglasila sa tim Trećim energetskim paketom i uspela da spreči realizaciju tog projekta. Sada su sa ’Turskim tokom‘ sve te pravno formalne stvari završene, a EU nema pravno formalne mehanizme da zaustavi produžetak ’Turskog toka‘ ka Mađarskoj, a preko Bugarske i Srbije. Takođe, važno je naglasiti da to više nije nekakav hipotetički projekat, jer mi više ne govorimo o izvorištima negde daleko u ruskoj stepi. Naš priključak je sada u Jedrenu, na Balkanu, i mi to možemo da završimo najkasnije u naredne dve godine“, kategoričan je Proroković.
Upravo iz tog razloga je, smatra naš sagovornik, manevarski prostor SAD za opstrukciju projekta dosta uži, a naše mogućnosti da trpimo pritisak koji će uslediti — mnogo šire.
Na pitanje da li će sve to značiti čvršće, stabilnije i još bolje odnose naše zemlje sa Ruskom Federacijom, Proroković odgovara:
„Da, svakako. Tako će biti i u slučaju Mađarske i Bugarske. Međutim, stvari treba ipak gledati iz druge ravni, jer to nije pitanje samo naših odnosa sa Rusijom, već je pre svega pitanje naših nacionalnih interesa i dugoročnog osiguravanja nacionalne bezbednosti“, zaključuje Dušan Proroković za Sputnjik.
