„Nadamo se da će Beč moći da podstakne Kijev da se ponaša civilizovano i da se pridržava svojih obaveza prema OEBS-u. U protivnom će kredibilitetu Organizacije i njenim standardima biti naneta nepopravljiva šteta“, rekao je Karasin.
On je dodao da je Rusija i sada spremna da pošalje predstavnike koji bi pratili ukrajinske predsedničke izbore u okviru misija OEBS-a za ljudska prava i Parlamentarne skupštine OEBS-a.
„Praćenje izbornih procedura u državama-članicama OEBS-a je jedno od važnih područja njenog rada, pre svega Biro za demokratske institucije i ljudska prava. Parlamentarna skupština OEBS-a i druge međunarodne organizacije takođe prate izbore. Rusija uvek učestvuje u posmatračkim misijama koje uspostavlja OEBS i pokušava da maksimalno iskoristi kvotu dodeljenu našoj zemlji“, objasnio je Karasin.
On je rekao da se Moskva nada da će pre ili kasnije u Ukrajini nastupiti otrežnjenje i na vlast doći političari koji će biti sposobni da odgovaraju za preuzete obaveze i realno procenjuju situaciju. „Želim da verujem da u Kijevu ipak neće prevladati politika konfrontacije, već konstruktivnog dijaloga sa Rusijom“, istakao je Karasin.
„Spremni smo za pragmatičnu saradnju sa Ukrajinom na osnovu osnovnih interesa naših naroda, a ne konjunkturnih, trenutnih kalkulacija određenih kijevskih političara“, rekao je diplomata.
Zabrana Rusima da prate predsedničke izbore u Ukrajini je kršenje obaveza Kijeva u okviru OEBS-a, i Moskva će čekati objašnjenje situacije od ove organizacije, dodao je on.
Karasin je podsetio da je „već na početku predizborne kampanje kijevska vlast izjavila da neće dozvoliti akreditovanje Rusa kao međunarodnih posmatrača u sastavu tih misija“.
„Štaviše, ukrajinski graničari dobili su naređenje ratobornog Petra Porošenka da ne puštaju preko granice naše građane koje je zvanično izabrao sam OEBS. S druge strane, Verhovna rada je hitno unela amandmane na postojeći zakon koji, u principu, zabranjuje ruskim državljanima da prate sve izborne procese u Ukrajini“, objasnio je Karasin.
„Očigledno je da je to direktno kršenje obaveza u Ukrajini u okviru OEBS-a. Apelovali smo na OEBS za objašnjenje“, naglasio je on.
Predsednički izbori će se održati u Ukrajini 31. marta. Predizborna kampanja počela je 31. decembra, a istog dana je počelo podnošenje kandidatura za predsednika Centralnoj izbornoj komisiji. Komisija je završila prijem dokumenata za upis kandidata 3. februara i 8. februara objavila potpuni spisak kandidata — za mesto predsednika pretenduju rekordna 44 kandidata.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, u proteklih nekoliko meseci na čelu predsedničke trke nalazila se liderka stranke Otadžbina, predsednička kandidatkinja Julija Timošenko, ali ju je u januaru u predsedničkoj trci zaobišao zabavljač Vladimir Zelenski. Rejting šefa države Petra Porošenka, prema anketama, iznosi oko 14 odsto.
Vrhovna rada Ukrajine usvojila je zakon koji zabranjuje predstavnicima Rusije da rade kao posmatrači na izborima u Ukrajini koji će se održati 31. marta. Direktorka Kancelarije za ljudska prava OEBS-a Inhibjerg Solrun Gisladotir izjavila je da je zabrana ulaska građanima Rusije za praćenje predsedničkih izbora u Ukrajini bez presedana i u suprotnosti sa obavezama svih država-članica OEBS-a.
