„Ako se neko pita zašto su splitski huligani napali vaterpoliste Crvene zvezde, koji su sedeli na Rivi i pili kafu, a jedini im je greh bio taj što su bili u trenerkama s klupskim obeležjima, evo mu jednostavan odgovor — zato što mogu“, piše u komentaru Ivanka Toma.
Autorka kaže da je „Hrvatska zemlja nasilja“ i dodaje da to nije preterivanje.
„Nasilje i huliganizam odavno nisu rezervisani za visokorizične fudbalske utakmice, niti su tek povremena prateća pojava uz pijanke na seoskim zabavama“, piše Ivanka Toma.
Mladićima je, kaže, postalo normalno da išamaraju devojku, a mlaćenje žene i dece nešto je što mnogi doživljavaju kao deo porodičnog rituala.
„Ima direktora škola, poput direktora Ekonomske škole u Zadru, u kojoj se dogodilo žigosanje za vreme nastave, kojima vršnjačko nasilje nije ništa posebno. Verbalno, a nedavno gotovo i fizičko nasilje deo je repertoara koji politika servira iz Sabora“, navodi autorka.
Ona konstatuje da je u Hrvatskoj govor mržnje je sveprisutan, a na njega se slabo ili nikako reaguje.
Policija ne podnosi prijave za upotrebu fašističkih simbola, a Vlada Andreja Plenkovića izbegava to zakonski da reguliše, naglašava Ivanka Toma.
„Kruna svega su naša policija i naši sudovi. Policajci koji neretko ženu koja je došla da prijavi porodično nasilje otprave kući s porukom: ’Neka se javi ako je opet izlema‘. Uostalom, nije li ministarka Nada Murganić porodično nasilje požeškog župana prokomentarisala rečima: ’Tako je to u braku‘“, podsetila je autorka.
Kao krunu svega Ivanka Toma ističe hrvatske sudove koji, kada se nešto i pokrene, uspevaju da „ubiju“ postupak dok ne izgubi svaki smisao.
„Uzmimo Daruvarca koji je prebio 18-godišnju Zadranku. Sud je pustio na slobodu nasilnika bez ikakvih mera opreza, znajući pritom da ima dvojno državljanstvo i da može zauvek da se skloni u BiH. I zašto bi se onda splitski huligani bojali da će biti momentalno uhapšeni i kažnjeni? Imaju razloga da veruju da neće biti sankcionisani što su napali Srbe“, zaključila je Ivanka Toma.
