U Rusiji već tri godine tim eksperata proučava istoriju ruskog carskog zlata koje je posle Prvog svetskog rata ostalo u Japanu. Oni smatraju da je sada idealno vreme da se ova tema pokrene tokom mirovnih pregovora koji su se u poslednje vreme intenzivirali, zajedno sa pitanjem reparacije. Jedan od članova ovog tima profesor Jurij Katasonov, predsednik Ruskog ekonomskog društva „S. F. Šarapov“, kategoričan je da je Tokiju ostao veći deo zlata od navodnih 60 tona koji mu je predala vlada Aleksandra Kolčaka, vođe Belog pokreta, 1919. godine u zamenu za oružje.
„Radi se o takozvanom Kolčakovom zlatu, koje je uzeto iz skladišta državne banke u Sankt Peterburgu, prebačeno u Omsk (sedište Belog pokreta koji se borio protiv boljševika za vreme građanskog rata), a zatim je, kada je nastala opasnost da bi ga boljševici mogli zapleniti, poslato dalje Transsibirskom železnicom. Naravno, veći deo zlata su boljševici vratili, dok je deo Kolčak, zaključivši ugovor o kupovini oružja sa Japanom, prebacio u japanske banke kao zalog“, objašnjava Katasonov.
Međutim, značajan deo ugovora nije bio realizovan i ostao je u japanskim bankama. Nepotrošeno zlato je trebalo da bude vraćano. Posle Prvog svetskog rata vođeni su sudski procesi, ali bez rezultata.
„Održavani su sudski procesi koje su inicirali naši emigranti u Japanu dvadesetih godina. Međutim, tada je sud odbio žalbu jer ne postoji beneficijar. Ruska imperija je nestala i nije bilo jasno ko su ti ljudi i po kom osnovu ga traže. Već nakon Drugog svetskog rata Japanci su rekli da oni uopšte nemaju to zlato, misleći da SSSR, a kasnije i Ruska Federacija, uopšte nemaju nikakvu dokumentaciju. Međutim, neka dokumenta su ipak nađena, iako kompletna dokumentacija još uvek ne postoji. Ipak, Japan je 2004. godine priznao da postoji zlato, iako ga fizički možda i nema, što nije ni važno. Bitno je da postoje obaveze i zahtevi“, navodi ruski ekonomista.
Ekspertski tim smatra da bi Rusija mogla da zatraži repatrijaciju zlata čija se vrednost danas procenjuje na oko 80 milijardi dolara ili da odustane od njega u zamenu za japansko priznanje ruskog suvereniteta nad ostrvima Šikotan i Habomai.
„Taj instrument sada treba iskoristiti da se izazove nervoza. Mi posedujemo i druge stvari koje ne koristimo. Nas su na MGIMO učili: ako ideš na neke pregovore, treba u džepu da poneseš džokera. Ako ideš na pregovore sa Japancima, ne treba da razgovaraš samo o Kurilima, već i o nekim našim teritorijalnim zahtevima, zlatu, reparaciji. Mirovni sporazum sa Japanom nije bio zaključen, Japan nam nije platio ni dinar reparacije, za razliku od Nemačke koja je nešto i platila. I tu mirišu na stotine milijardi, ako ne i bilioni dolara“, zaključio je Katasonov.
