Prema njegovom mišljenju, razmatranje tog pitanja počeće za pola godine, kada se bude donosila konačna odluka o raskidanju Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa između SAD i Rusije.
„Moguće je da će se nakon isteka tog roka situacija u sferi bezbednosti pogoršati. Ne isključujem mogućnost da u NATO-u počnu debate“, rekao je ministar i dodao da se raspored snaga zasad nije promenio.
Metnar je, takođe, rekao da žali zbog toga što je opstanak Sporazuma o raketama ugrožen.
Sjedinjene Američke Države su 2. februara obustavile svoje učešće u Sporazumu o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, optuživši Rusiju da ga sistematski narušava. SAD od Rusije traže da se u roku od šest meseci, koliko traje proces istupanja iz Sporazuma, vrati njegovom poštovanju i time spreči raskid dogovora.
Moskva je na ovaj potez Vašingtona odgovorila istom merom i ponovo naglasila da optužbe na njen račun nemaju nikakve osnove.
Član Međunarodnog komiteta Saveta Federacije Oleg Morozov rekao je 1. februara da će, u slučaju da Vašington ipak odluči da raskine sporazum, ruska strana biti primorana da odgovori kako na polju evropske diplomatije, tako i na polju naoružanja, što će Evropu pretvoriti u metu.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg saopštio je 4. februara da će Severnoatlantska alijansa reagovati u slučaju da se Rusija ne vrati ispunjavanju Sporazuma o raketama. On je izbegao da odgovori na pitanje o mogućnosti razmeštanja američkih raketa u Evropi, ali je ukazao na to da se tamo već nalaze ruski sistemi SSC-8, sposobni da nose nuklearnu municiju, i dodao da oni nisu u skladu s odredbama Sporazuma.
