Hodžis je na sastanku sa predstavnicima poljskih poslovnih krugova naveo da će izgradnja Centralnog transportnog čvorišta između Varšave i Lođa osigurati bezbednost u tom regionu Evrope, posebno ako ono bude povezano sa investicijama koji se ulažu u projekte u zemljama Tri mora (saradnja zemalja Crnog, Baltičkog i Jadranskog mora), na primer u auto-put Karpatija i železnicu „Rejl Baltika“.
Hodžis je naveo da efikasnost strategije obuzdavanja takođe zavisi od „jake i modernizovane poljske vojske na kopnu, u vodi i vazduhu“, njene integracije pod komandom NATO-a i saradnje sa Nemačkom i zamljama Baltika.
Ubrzo nakon Hodžisa oglasio se i poljski ministar spoljnih poslova Jacek Čaputovič, koji je rekao da će raspoređivanje američkih raketa sa nuklearnim bojevim glavama u Evropi ići u korist kontinentu.
„Mi to uopšte ne želimo, ali to zavisi koje će akcije Rusija preduzeti u budućnosti“, dodao je Čaputovič.
Ovo pitanje postalo je posebno aktuelno nakon što su SAD objavile da se povlače iz Dogovora o zabrani raketa srednjeg i kratkog dometa i nakon što je Rusija odgovorila recipročno.
„Na osnovu čega Poljska može dobiti takvu lidersku poziciju? Jedino ako se u Poljskoj rasporede rakete srednjeg i kratkog dometa, onda se sa njene teritorije može naneti najefikasniji napad po teritoriji Rusije, jer će vreme leta projektila biti kratko. Upravo zbog toga američki generali daju takve izjave. O tome da Poljska odobrava Amerikancima da izgrade prilično pouzdano uporište, pomoću koga bi mogla da preti Rusiji i ucenjuje je ranije je govorio i bivši šef objedinjenog komiteta načelnika štabova SAD Džozef Danford“, podseća vojni ekspert Sergej Sudakov.
Ekspert ocenjuje da bi Poljska mogla da postane određena pokretačka snaga NATO-a, saveznik Sjedinjenih Država u sukobu sa Rusijom. Međutim, prema njegovim rečima, glavno pitanje za Varšavu i dalje „visi u vazduhu“.
„Zar Poljska ne može da shvati jednostavnu stvar?! Ma, koliko se ona trudila da izgradi bliske odnose sa Belom kućom i Stejt departmentom, trebalo bi da joj bude jasno da se zona američke odgovornosti proteže na zemlje američkog kontinenta, a da su one evropske zemlje koje SAD pokušavaju da zaštite daleko. S druge strane, Rusija je blizu. Mi smo osuđeni da budemo susedi i da pregovaramo. Amerika neće moći stalno da zastrašuje i ucenjuje celu Evropsku uniju, jednog dana će se njeni resursi istrošiti. A šta će onda Poljska?! Dugoročno posmatrano, mislim da je Poljskoj bolje da se fokusira na one koji su bliži, a ne na one koji je ucenjuju s druge strane okeana“, rekao je politikolog.
Podsetimo, ruski predsednik Vladimir Putin je krajem prošle godine poručio da će Rusija, ukoliko SAD napuste Sporazum o raketama srednjeg i kratkog dometa, morati da odgovori na sličan način i da evropske zemlje „moraju da razumeju“ da rizikuju da budu meta kontraudara, ukoliko pristanu da na svoj teritoriji postave američke rakete srednjeg dometa.
