„U kontakt-grupi je osam zemalja EU i samo četiri države Latinske Amerike, a radi se o međunarodnoj grupi koja treba da reguliše pitanje vezano upravo za taj južnoamerički kontinent. Dakle, reč je o jednostranom pristupu, a više je nego očigledno da Amerikanci vuku konce iza svega toga“, tvrdi za Sputnjik Dušan Vasić sa Fakulteta za poslovne studije i pravo, nekadašnji ambasador Srbije u više zemalja Latinske Amerike.
Kada je reč o raspodeli snaga, Vasić kaže da je samo Italija od tih osam evropskih zemalja izričito protiv priznavanja Gvaida za predsednika Venecuele, dok su od četiri latinoameričke zemlje to Bolivija i Urugvaj.
Što se tiče samog sastanka, ukazuje Vasić, kontakt-grupa će nastaviti dijalog na osnovu zaključaka sa sastanka u Otavi, kada su članice grupe Lima, očigledno pod velikim pritiskom SAD i Kanade, usvojile deklaraciju u kojoj se ističe da aktuelni predsednik Nikolas Maduro mora da odstupi i preda vlast, što ujedno „predstavlja apsurd“.
„Čemu pregovori ako od samog početka diskvalifikujete jednu stranu. Pritom, nedavno su Urugvaj, Meksiko i karipske zemlje objavile sopstvenu deklaraciju za rešenje krize – takozvani ’Montevideo mehanizam‘, ali nije naišao na odobrenje članice EU, a još manje Gvaida. U ovakvim okolnostima ne iznenađuje izjava šefice spoljne politike EU Federike Mogerini da ne gaji velika očekivanja od ovog sastanka“, ocenjuje.
Vasić takođe navodi i da između redova dnevnog reda ovog sastanka stoje i nada i očekivanja da će u roku od 90 dana ova grupa uspostaviti neki plan koji će biti prihvatljiv za obe strane.
„Ali pogledajte apsurd, međunarodna kontakt-grupa procenjuje koliko je ovo pitanje složeno i ostavlja sebi rok od 90 dana kako bi osmislila okvir koji bi bio pomirljiv za sve strane, a Evropa je Maduru dala rok od svega osam dana da raspiše nove izbore. Prosto je neshvatljivo koliko je grubih, početničkih, diletantskih, diplomatskih i međunarodno-pravnih grešaka napravljeno“, ukazuje.
Vasić objašnjava i da se ovaj današnji sastanak odvija u atmosferi strahovitog pritiska na celokupnu državu Venecuelu, a ne samo na režim, u trenutku kada je venecuelanski kapital u iznosu od skoro 10 milijardi dolara zarobljen, od toga dve trećine u Americi, a ostalo u EU, zatim kada SAD saopštavaju da je njihova vojska spremna da interveniše, kao i u uslovima žestokih ekonomskih sankcija.
„To su okolnosti u kojima treba da se održi sastanak međunarodne kontakt-grupe. Dakle, jedna raspodeljenost i nespremnost da se bilo koja zemlja sa strane uključi tom dijalogu, poput Rusije, Kine ili neke druga uticajne sile“, ocenjuje.
Upitan kakvi su izgledi da se neka treća zemlja ipak priključi ovoj grupi, imajući u vidu da je Rusija i zvanično saopštila da želi da sudeluje u njenom radu, ali da joj je rečeno da za sada tako nešto nije moguće, čak ni u formi posmatrača, Vasić konstatuje da je u osnivačkim dokumentima predviđeno da u kontakt-grupi ukupno bude predstavljeno 10-12 članica, a već ih ima 12.
„Sigurno će se voditi pregovori i razmatrati opcije da se uključe i neke treće strane iza već nominovanih država, ali s obzirom na negativan stav SAD, kao i većine ovih država koje su već priznale Gvaida za reprezenta Venecuele, teško da će biti prihvaćeno da se u sastav grupe uključi Rusija, ali i Kina ili Indija, kao i bilo koja druga uticajna zemlja“, zaključuje.
Inače, što se tiče same međunarodne kontakt-grupe, nju čine osam zemalja EU — Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugalija, Španija, Švedska i Velika Britanija, iako je praktično jednom nogom već van Unije, kao i četiri zemlje-predstavnice grupe Lima — Bolivija, Kostarika, Ekvador i Urugvaj.