Postoji mnoštvo razloga zbog kojih Rusija ne želi Japanu da vrati ta ostrva koje je Sovjetski Savez još nakon Drugog svetskog rata pripojio, a pre svega zbog strategije nuklearnog obuzdavanja, imajući u vidu da je gro ruskih nuklearnih snaga bazirano na kopnu, dok je samo deo projektila raspoređeno na podmornicama.
Razlika između kopnenih i podvodnih nuklearnih sistema je u tome što sateliti mogu da uoče sve te koje se nalaze na zemlji, pa čak i kada se radi o mobilnim sistemima, što omogućava potencijalnom neprijatelju da ih uništi i pre nego što su projektili lansirani. Upravo stoga su podmornice presudne kada je reč o realizaciji nuklearne strategije „drugog udara“, odnosno nuklearne odmazde.
Zašto baš Iturup?
Treba imati na umu da je za Rusiju Ohotsko more „sveto mesto“ gde su pozicionirane strateške podmornice sa nuklearnim projektilima — strategija koju je koristio Sovjetski Savez tokom Hladnog rata. Međutim, problem je u tome što je plovidba Ohotskim morem, koje se nalazi između Kamčatke na istoku i Kurilskih ostrva na jugoistoku, zimi teška ili čak nemoguća bez ledolomaca.
Zbog toga je, objašnjava za Sputnjik saradnik Instituta za Daleki istok Ruske akademije nauka Viktor Kuzminkov, Rusiji potrebna i luka koja ne mrzne, kao i prolaz do Pacifika koji je tokom cele godine prohodan, a to je zaliv između ostrva Iturup i Kunašir, imajući u vidu da je veoma dubok. Upravo u tim vodama Rusija može da sidri svoje brodove i podmornice — otuda i značaj Iturupa.
Pored toga, objašnjava Kuzminkov, Iturup ima i ogroman ekonomski značaj. Naime, to ostrvo je po površini najveće ostrvo u grupi od četiri Kurilska ostrva i čini 70 odsto ukupne teritorije tog arhipelaga. Osim toga, na njemu se nalaze i brojni mineralni resursi, kao što je na primer Renijum, koji se koristi za izradu mlaznih motora. Na Iturupu se nalazi 60 odsto svih rezervi ovog metala.
Takođe, Iturup se, pored Kunašira, pominje i u deklaraciji koju su Rusija i Japan potpisali 1956. godine (poslednji važeći dokument između te dve zemlje koji je uslovio prekid ratnog stanja nakon Drugog svetskog rata), koja podrazumeva da se u slučaju potpisivanja mirovnog sporazuma Japan odriče mogućnosti da polaže prava na njih, ali da u zamenu Rusija predaje Japanu nadležnost nad ostrvima Habomai i Šikotan da na njima dugoročno ostvaruje ekonomsku dobit.
Ne treba zaboraviti da su te 1956. godine Rusija i Japan bili na korak do rešenja, ali je sve propalo zbog pritisaka Vašingtona i pretnji da neće Tokiju vratiti arhipelag Rjukju ako Japanci odustanu od zahteva da im budu vraćena i druga dva ostrva — Kunašir i Iturup.
Kakav interes imaju Amerikanci?
Sa druge strane, Kuzminkov ističe da je Amerikancima Iturup i te kako zanimljiv, pre svega u slučaju da Vašington zaista i istupi iz Sporazuma o raketama malog i srednjeg dometa. Eventualno postavljanje raketa srednjeg i malog dometa na ovo ostrvo bilo bi veoma zgodno, da se na nišanu drže odjednom dve velike pretnje — Severna Koreja, ali i Kina.
Važnost Iturupa je utoliko veća, nastavlja Kuzminkov, budući da je američko ostrvo Gvam prilično daleko, dok na Okinavi živi previše japanskog stanovništva i stoga fizički nema mesta za postavljanje raketnih sistema. U tom smislu, iz perspektive SAD, Kurilska ostrva bi bila idealna za razmeštanje raketnih sistema.
Pored toga, razmeštanje američkih raketnih sistema na Kurilima bilo bi veoma praktično u strateškom smislu, jer bi na taj način zatvorili izlaz Rusima iz Ohotskog mora u Tihi okean i tako bi mogli, pored Severne Koreje i Kine, ujedno da kontrolišu i Rusiju. Sveukupno gledano, zaključuje Kuzminkov, Amerikancima bi veoma dobro došlo da Japan dobije kontrolu nad Kurilima.
Podsećanja radi, Japan je u ponedeljak podržao Ameriku po pitanju istupanja iz Sporazuma o raketama malog i srednjeg dometa, saopštivši da smatra da Rusija krši odredbe tok dokumenta. Istovremeno, oglasila se i zvanična Moskva, koja je saopštila da je zabrinuta zbog optužbi Tokija, te je ocenila da takva retorika može negativno da se odrazi na mirovne pregovore i na budući status Kurila.
