Generalno, Rusija se optužuje da zaobilazi pravila otvorenog tržišta i postavlja barijere za Sjedinjene Države po pitanju izvoza američke robe i usluga.
Amerikanci naglašavaju da će preduzeti neophodne mere ako otkriju povrede s ruske strane, kako bi se to pitanje rešilo, a rusko tržište ostalo otvoreno za izvoz iz SAD. „Uvoz robe u Rusiju ostaje težak zadatak. SAD nastavljaju pažljivo da prate kako Rusija realizuje svoje obaveze o carinama. Međutim, druge mere, sudeći po svemu, stvaraju najveće probleme trgovini“, navodi se u dokumentu.
Drugim rečima, Amerikanci žele da ratuju sa Rusima, ali istovremeno i da trguju, kaže za Sputnjik Aleksej Zubec, prorektor Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije.
„Bilo bi čudno da oni to ne žele. Pre svega, treba naglasiti da Rusija ne krši nikakva pravila STO. Ta organizacija nije odgovorna za politička ograničenja i ograničenja vezana za bezbednost. Prema tome, kada nas optužuju za uvođenje kontrasankcija kao odgovor na zapadne sankcije i za ograničavanje izvoza američkih proizvoda u Rusiju, sa stanovišta STO to ne igra nikakvu ulogu, jer se STO ne meša u takve sukobe“, kaže Zubec.
Ekspert navodi da SAD, ali i druge države, pokušavaju da izvrše pritisak na Rusiju koristeći ekonomske instrumente i prisiljavajući je da kupuje američke i evropske proizvode.
„Tramp je čovek koji je ceo život proveo u biznisu i on je pobedio na predsedničkim izborima jer je obećao ekonomska dostignuća svojim biračima, srednjim i nižim klasama. To je i postigao zahvaljujući pritiscima na partnere, na Evropu i na Kinu, prisiljavajući ih da kupuju više američke robe. Dakle, glavni ciljevi američke administracije danas nisu politički, već ekonomski, jer Tramp želi drugi mandat, a za to mu nisu potrebni ratovi u nekim udaljenim područjima, konflikti sa stranim zemljama, politički i vojni, već mu je potrebno da ceo svet kupuje američku robu“, smatra Zubec.
I u tom smislu, ekonomski pritisak sa ciljem da se Rusija i druge zemlje prisile na kupovinu američkih proizvoda biće prioritet američke administracije, naglasio je ekspert.
„A ekonomske koristi koje SAD i druge zemlje žele da dobiju od saradnje sa Rusijom za njih postaju sve važnije. Njihov plan ’slamanja‘ Rusije uz pomoć sankcija nije uspeo i sada počinju da trguju za pravo pristupa ruskom tržištu, od čega naša zemlja može da ima određene bonuse“, smatra Zubec.
U najnovijem izveštaju trgovinskog predstavništva SAD o ruskom poštovanju obaveza u okviru STO kritikovana su i pravila lokalizacije proizvodnje, neki porezi, zahtevi fitosanitarne kontrole. Osim toga, nezadovoljstvo autora izazivaju i pravila izvoza iz Rusije.
U Rusiji ostaje na snazi spisak takozvanih „važnih“ proizvoda, koji mogu postati objekat izvoznih ograničenja, pišu oni, dodajući da su spremni da traže od STO „prinudne mere“, ako bude bilo potrebno.
Međutim, ruski eksperti podsećaju da su i SAD oduvek imale takav spisak „važnih proizvoda“. Za vreme Hladnog rata međunarodna organizacija Kokom (Koordinacioni odbor za kontrolu izvoza) napravila je spisak „strateških“ roba i tehnologija koje se nisu mogle izvoziti u zemlje sovjetskog bloka.
„Želim da vas podsetim da mi nismo tako davno postali članica STO. Mi smo ušli u tu organizaciju 2012. godine i ja sam još tada govorio da nemamo razloga da ulazimo u organizaciju kojom komanduje ’ujka Sem‘. Govorio sam da je jedini razlog zbog kojeg treba da uđemo u STO da pokušamo da uspostavimo red. Radi se o tome da su SAD na besraman način kršile i dalje krše zahteve Povelje STO. U to vreme, 2012. godine, proučavao sam dokumente UN, Opšti sporazum o carinama i trgovini i neočekivano otkrio da su SAD uvele sankcije protiv zemalja čije stanovništvo čini polovinu svetske populacije. Povelja STO zabranjuje izricanje bilo kakvih sankcija bez pristanka Saveta bezbednosti UN. U tom trenutku, Savet bezbednosti UN odobrio je uvođenje sankcije za dve ili tri zemlje, a ostalo je sve potpuno kršenje međunarodnog prava. Zbog toga sam smatrao suludim priključivanje organizaciji u kojoj se odredbe međunarodnog prava besramno krše. U krajnjem slučaju, mislio sam da jedini zdrav rezon može da bude pokušaj obuzdavanja SAD, ali nažalost, takvih pokušaja nije bilo“, kaže za Sputnjik Valentin Katasonov, doktor ekonomskih nauka i predsednik Ruskog ekonomskog društva „S.F. Šarapova“.
Katasonov smatra da je STO instrument kojim Vašington pokušava da upravlja Rusijom.
„Radi se o tome da je ulazak Kine u STO razuman, zato što njihov izvoz čine uglavnom prerađeni proizvodi koji su stvarno podložni carinama. Naš izvoz i dalje uglavnom čine sirovine, izvoz ugljovodonika, a tu nema nikakvih carina. Stoga, nije bilo razloga da se pridružimo STO i mislim da je sada vreme da napustimo tu organizaciju. Ili, nakon svega, da na rastanku postavimo pitanje: da li SAD treba da budu isključene iz ove organizacije? Uostalom, i Tramp je sam rekao da razmišlja o tome da se izađe iz nje“, naglašava Katasonov.
Odgovarajući na pitanje da li će SAD zahtevati da Rusija izađe iz STO, s obzirom na kritike koje upućuje Moskvi, Katasonov kaže da čak nije ni zainteresovan da razmatra tu temu, s obzirom da su SAD praktično pregazile sve norme međunarodnog prava.
„Dakle, govoriti na tom jeziku sa SAD potpuno je beskorisno. Na tom jeziku smo mogli da razgovaramo pre 10 godina, a danas vidimo da oni mogu, recimo, da blokiraju isporuku zlata, koje pripada Venecueli, mogu da nametnu sankcije bilo kojoj drugoj zemlji, čak i ako Turska pokuša da kupi zlato iz Venecuele, ispada da je to već osnova za sankcije. Ukratko, SAD su jednostavno blokirale svu svetsku trgovinu. Zato mi je veoma čudno da nijedna od zemalja-članica STO nije postavila pitanje ponovnog obuzdavanja ovog ’huligana‘“, zaključio je Katasonov.
Rusija je na ulazak u STO čekala punih 18 godina. Zvanični pregovori počeli su još 1993. godine, ali su „kamen spoticanja“ prvobitno bile EU i Amerika, koje su stvarale veštačke prepreke, a potom se i Gruzija protivila zbog sporova u vezi sa Abhazijom i Južnom Osetijom.
I u Rusiji je bilo protivnika, jer su smatrali da će na taj način Rusija uništiti svoju, tada još slabu poljoprivredu i da se članstvo u STO može negativno odraziti na ekonomiju malih gradova.
Tek nakon što je Gruzija prihvatila predlog Švajcarske, koji je davao garancije za međunarodni nadzor nad trgovinom između Rusije i otcepljenih oblasti Abhazije i Južne Osetije, pala je i poslednja prepreka za ulazak Rusije u tu organizaciju.
