Sama činjenica da je rimski papa otišao na poluostrvo je u najmanju ruku atraktivna, a islamolog Darko Tanasković, bivši ambasador u Vatikanu, za Sputnjik kaže da je možemo nazvati i spektakularnom. Iako se njegov prethodnik Benedikt XVI sreo se sa saudijskim kraljem, ne treba da čudi što se baš papa Franja odlučio na ovaj potez, jer je pored ekumenskog dijaloga sa pripadnicima drugih hrišćanskih crkava, njegov drugi prioritet međureligijski dijalog, podseća Tanasković.
„Gledano čisto teološki, sa stanovišta njegove koncepcije Katoličke crkve, on želi da misiju sveukupnog hrišćanstva spusti, da tako kažemo, do nivoa čoveka, gde su svi ljudi braća, to je ono što je i sam Isus Hristos zastupao, da svi budu jedno. U tom sklopu on, naravno, radikalizuje postavke Drugog vatikanskog koncila, kada je prvi put dozvoljena mogućnost da i neka druga verovanja u jednoga boga mogu biti putevi ka spasenju, ali naravno, ne potpuni i savršeni“, objašnjava Tanasković.
Iako dijalog sa muslimanima traje dugo, Tanasković podseća da je bio sveden na povremeno ritualističko okupljanje komisija za međureligijski dijalog koji je dolazio do određene granice koja je teološki nepremostiva. On podseća da je i papa Benedikt XVI zaključio da je takav dijalog sterilan i da ne daje nikakve rezultate, pa je pokrenuo dijalog kulture i života, a s druge strane politički. Teološki je marginalizovan, jer rezultati ne mogu da se naruče.
Tanasković ističe činjenicu da je papa u Emirate otišao u, za celi Bliski istok, teškom trenutku, kada hrišćani mnogo stradaju, a stradaju i muslimani, posebno u Jemenu, o kome je papa nedavno govorio na poslednjem anđelusu. Emirati su pogodni s obzirom na to da vode aktivnu i otvorenu spoljnu politiku i nisu slučajno izabrani da se baš u njima dijalog s muslimanima postavi na novu osnovu, kaže Tanasković.
„Vrlo je zanimljivo da je papu, pored prestolonaslednika Bin Zajeda, dočekao i veliki muftija šeif El Azara, kairske velike džamije, univerziteta, tradicionalnog uporišta jednog umerenijeg islama, koji je dalekog od svakog fundamentalizma. Muftija ovim susretom nastoji da povrati ugled u islamskom svetu, koji se pre izvesnog vremena više pomerio ka radikalnijim verzijama islama“, ocenjuje sagovornik Sputnjika.
On objašnjava da je papina poseta dobitak za onu struju u islamskom svetu koja se pokazuje kao tolerantna i otvorena, posebno prema Zapadu, ali i u odnosu na sam islamski svet. Dakle, onaj kome papa dođe u posetu, u međunarodnoj zajednici će se kvalifikovati kao neko ko je podoban za dijalog, a ova činjenica se može iščitavati na pozadini podela u islamskom svetu, kaže Tanasković.
„Uzimajući sve to u obzir, a naročito težak položaj hrišćana na Bliskom istoku, posebno pred eventualno razrešenje krize u Siriji, mnogo je razloga koji su naveli papu na ovaj korak, koji je spektakularan na način na koji papa Franja ponekad iznenađuje i ljude unutar katoličke crkve. Ima mnogo logike za ovaj potez, iako se neki veliki prodori u međureligijskom dijalogu ne mogu očekivati“, kaže on.
Tanasković smatra da je veoma značajna i velika misa koju će papa služiti na stadionu „Zajed“. Očekuje se da će molitvi prisustvovati oko 130 hiljada vernika. Reč je o useljenicima iz Indije i sa Filipina, koji su značajan deo radne snage u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Papa će u Abu Dabiju boraviti do 5. februara, a na međunarodnom međuverskom sastanku citirao je starca Zosimu iz romana Dostojevskog „Braća Karamazovi“.
„Hrabrost da se bude drugačiji je duša dijaloga, čija je osnova iskrenost namere. Dijalog se kompromituje izmišljotinom koja povećava rastojanje i sumnju. Ne možete proglasiti bratstvo i onda delovati u suprotnom smeru. Kako je govorio savremeni pisac, onaj koji sam sebe laže i svoju laž sluša, taj dolazi dotle da nikakvu istinu ni u sebi, niti oko sebe ne opaža, dakle, dolazi do nepoštovanja i prema sebi i prema drugima“, rekao je papa na skupu u Abu Dabiju.
