Prema njenim rečima, takva odluka je opravdana u uslovima u kojima Evropska unija ne priznaje prisajedinjenje Krima Rusiji i zbog kampanje za dezinformisanje i sajber-napada kojr je navodno Moskva pokrenula protiv evropskih zemalja.
„Evropska unija treba da pošalje jasan signal o daljim sankcijama ako se ilegalne akcije Rusije nastave. Takođe bi trebalo preispitati zastareli sporazum o partnerstvu i saradnji između EU i Rusije. I svaki budući odnos EU—Rusija trebalo bi da se zasniva na punom poštovanju međunarodnog prava i principa OEBS-a“, istakla je ona.
Odnosi Rusije i Zapada su se pogoršali zbog situacije u Ukrajini i zbog Krima. Zapadne zemlje su uvele niz sankcija protiv Rusije, optužujući je za mešanje. Moskva je u leto 2014. preduzela kontramere i povela politiku zamene uvoza. Na spisku zabranjenih proizvoda nalaze se meso i mlečni proizvodi, riba, povrće, voće i orašasti plodovi.
Gubici stranih zemalja od uvođenja ruskog trgovinskog embarga procenjuju se na oko 8,3 milijarde dolara godišnje. Zabranjeni su prehrambeni proizvodi iz SAD, Evropske unije, Kanade, Australije i Norveške.
