Poznato je da se glavni deo prodaje ruskog gasa u Evropi odvija na osnovu dugoročnih ugovora koji se formiraju prema ceni nafte. Taj sistem, koji je nastao pre više decenija, donedavno je zadovoljavao sve igrače na tržištima. Međutim, pre par godina su u Evropi počele sa radom gasne berze. Od onda evropski uvoznici gasa žele da formiraju cenu na osnovu vrednosti koju je gas postigao na tim specijalizovanim berzama.
Nezavisni finansijski analitičar i stručnjak u oblasti energetike Dmitrij Ljutjagin za Sputnjik objašnjava kako se primenjuje formula za izračunavanje cene ruskog gasa.
„’Gasprom‘ prodaje gas Evropi, na osnovu svojih dugoročnih ugovora, gde se cena formira uz primenu prilično složene formule. I dalje se cena izračunava u vezi sa ’naftnom korpom‘, odnosno imajući u vidu orijentacione cene različitih naftnih derivata. Uglavnom se za formiranje korpe uzima u obzir 70 odsto dizela određene marke i 30 odsto mazuta za grejanje. Cena tih naftnih derivata zavisi od cene nafte koja se formira na berzi, ali se odnosi na prošlu godinu. Stoga, ako znamo cenu nafte, možemo izračunati cenu bilo kojeg derivata. Mazut i dizel su dva glavna činioca na osnovu kojih se formira cena ruskog gasa koji se izvozi u EU“, objašnjava Ljutjagin.
Upravo zbog stalnih skokova i padova cena nafte, u postojeće ugovore, na osnovu kojih se vrši isporuka gasa u Evropu, počele su da se unose izmene, odnosno da se uračunava i komponenta koja se odnosi na cene postignute na berzama energenata u vreme prodaje. Praksa je da se na početku godine kupe velike količine gasa po dugoročnim govorima, a onda da se zimi viškovi prodaju po evropskim habovima, po mnogo većoj ceni. Zato uvoznici, kojima uskoro ističu stari ugovori, žele da kad budu potpisivali nove ugovore oni budu na sasvim novim osnovama, imajući u vidu sve veću aktuelnost cena koje se postižu na berzama i sve manji značaj cena naftnih derivata.
Ne može se tek tako reći koji je način formiranja cena i trgovine gasom bolji.
„Ne može se reći da li je jedan ili drugi način bolji ili lošiji. Mišljenja sam da je dobro ako bude još načina da se energenti prodaju, bilo za rublje, dolare, venecuelanske bolivare ili neke pete valute. U Evropi postoje takve berze, a postoje i u Rusiji, u Sankt Peterburgu. Verujem da je moguće i izvodljivo uskoro povećati obime trgovine energentima putem berzi u Rusiji. To je pitanje dobre volje i spremnosti ’Gasproma‘ da što više izađe u susret svojim potrošačima, kako bi se fleksibilnije trgovalo“, objašnjava Ljutjagin.
A da ruski energetski gigant upravo radi na takvim projektima pokazuje i činjenica da je u septembru prošle godine „Gasprom“ uveo elektronsku platformu preko koje deo gasa prodaje Evropi. Putem tog kanala prodato je više od dve milijarde kubika gasa, a obimi gasa prodatog na taj način rastu i odlaze najpre u velika evropska energetska čvorišta (habove). To je za prodavce bilo veoma povoljno, posebno početkom jeseni, kada su cene u evropskim habovima bile značajno veće od onih cena koje su postignute putem dugoročnih ugovora gde je cena gasa formirana na osnovu cena naftnih derivata (prošle godine je nafta bila veoma jeftina, pa je u skladu s tim bila formirana cena gasa). Stoga su interesenti kupovali velike količine gasa najpre po dugoročnim ugovorima, odnosno niskim cenama, a za dodatne količine su se obraćali „Gaspromovoj“ elektronskoj trgovinskoj platformi, gde su cene bile niže nego na ostalim evropskim berzama energenata. Verovatno je zato nova platforma za kratko vreme zabeležila značajan uspeh.
U srednjoročnoj perspektivi je planirano da se prodaja gasa realizuje u rubljama, ali se za sada na elektronskoj trgovinskoj platformi trguje u evrima, a ne u dolarima. U Rusiji se već godinama radi na stvaranju ruske berze gde će se plaćanja vršiti u rubljama.
„U narednih 5 do 10 godina, u sadašnjim uslovima, teško da može biti uspostavljena trgovina isključivo u rubljama. Cena će biti nominovana u ruskoj nacionalnoj valuti, ali će svaki inotrejder, broker ili trgovac energentima ipak koristiti i još jednu stranu valutu. U Rusiji se rublja koristi za sve unutrašnje kupoprodajne odnose. Međutim, čak i u Rusiji prodaja gasa za rublje se realizuje uz uzimanje u obzir kursa dolara ili evra. Takođe, moraju se imati u vidu porez i carina, kao i cena transporta. To su tri značajna činioca koje trejder uvek ima u vidu kada trguje bilo kojom sirovinom i formira cenu“, ističe ruski stručnjak.
Odavno se govori da bi što pre trebalo prilagoditi brojne trgovinske procese kako bi se međunarodni obračuni mogli obavljati u drugim valutama, kako bi se izbegao dolar i kako bi se diversifikovala korpa, podseća ekspert Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Aleksandar Pasečnik.
Naš sagovornik dodaje da se taj korak ne može realizovati preko noći, jer je neophodno vreme i ispunjavanje brojnih preduslova koje bi za početak trebalo da reše pravnici i ekonomisti. Prodaja i kupovina energenata i međunarodni obračuni u drugim valutama se postepeno uvode u praksu i testiraju se različite mogućnosti.
„Diversifikacija i uvođenje drugih obračunskih valuta vodi manjoj zavisnosti od dolara, što svakako pogoduje ekonomiji bilo koje zemlje, jer posredno vodi jačanju domaće valute. Dedolarizacija ima svoje brojne aspekte posebno za one države koje su godinama pod teškim sankcionim pritiskom SAD. Stoga je izbegavanje dolara u trgovini energentima za Rusiju posebno važna i pozitivna tendencija“, naglašava Pasečnik.
Za Rusiju, kao velikog i značajnog izvoznika energenata, nove mogućnosti formiranja cena gasa su od vitalnog značaja, jer postoji mogućnost da se posredstvom elektronskih trgovinskih platformi proda gas čak i onda kada ne dođe do obnavljanja aktuelnih dugoročnih ugovora.
