„Američki partneri saopštili su da stopiraju svoje učešće u Sporazumu, samim tim i mi to činimo. Objavili su da se bave razvojem novog oružja — i mi ćemo to uraditi“, glasi odgovor ruskog predsednika Vladimira Putina na američko napuštanje Sporazuma o raketama kratkog i srednjeg dometa (INF).
Na sastanku sa ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom i ministrom odbrane Sergejom Šojguom, najavljen je i nacrt novog odbrambenog budžeta Rusije, kao i odgovor na moguću vojnu pretnju od kosmičkih snaga drugih zemalja, a ruski predsednik dao je nalog da Rusija više ne inicira pregovore sa SAD o razoružanju.
Ipak, Putin je rekao da svi dosadašnji ruski predlozi o razoružanju ostaju na snazi, a zamolio je nadležna ministarstva da „ostave otvorena vrata“ za pregovore u okviru svih predloga koje je Rusija dosad predstavila.
Ruski predsednik je takođe dao saglasnost za pokretanje razvoja nove hiperzvučne kopnene rakete.
Reakciju Moskve vojni analitičar Miroslav Lazanski smatra potpuno logičnom, budući da su SAD prve izašle iz sporazuma.
„Američkim odustajanjem od Sporazuma ruši se kompletna bezbednosna arhitektura u Evropi, kada su u pitanju sporazumi o nuklearnom razoružanju i naoružanju. Sada je pitanje i šta će biti sa sporazumom START 3, ali moramo se podsetiti istorije. Prve su to narušile SAD, jer su izašle iz Sporazuma o antibalističkoj odbrani (ABM), koji je potpisan još 1972. Samim tim što su rasporedile antibalistički štit u Rumuniji i Poljskoj, Amerikanci su srušili sporazum ABM i sve ovo posle samo je nastavak“, komentariše Lazanski.
Rusija mora da odgovori na poteze Vašingtona, dodaje on, a bezbednosna arhitektura u Evropi možda nije samo narušena, već je, može biti i srušena.
Međutim, još je rano govoriti kako će se odustajanje od INF sporazuma odraziti na Evropu. SAD još nisu razvile novu raketu srednjeg dometa, kopnenog baziranja. Zasad, oni se oslanjaju na „Tomahavk“, koji bi se ispaljivao iz baza u Poljskoj i Rumuniji, kao i sa brodova iz Crnog i Baltičkog mora, objašnjava Lazanski.
„Drugo, videćemo kako će evropske zemlje reagovati. Nisam siguran da će proći namera da Amerikanci ’uvale‘ rakete evropskim saveznicima. Nemci su već rekli da neće. Od evropskih zemalja, ko bi primio rakete? Možemo računati samo na tri baltičke države, zatim na Poljsku, Rumuniju i Veliku Britaniju. Svi ostali odbiće da prime rakete, barem prema dosadašnjim izjavama, jer onda postaju ciljevi za ruski nuklearni udar“, kaže Lazanski.
Sporazum INF bio je rezultat dugogodišnjih pregovora između SAD i SSSR, koji su počeli krajem sedamdesetih godina prošlog veka, u vreme otopljavanja odnosa između dve tadašnje supersile.
U paketu pregovora o delimičnom razoružanju, jedno od najvažnijih poglavlja predstavljale su rakete dometa od 500 do 5.500 kilometara. Pregovori su teško išli, a u jednom trenutku su i potpuno prekinuti — tada je SSSR razmestio svoje nove rakete SS20, dok je Amerika odgovorila razmeštanjem „peršinga 2“ i krstarećih raketa na evropskom kontinentu.
Pregovore su nastavili Mihail Gorbačov i Ronald Regan, sporazum je potpisan u Beloj kući 8. decembra 1987, a na snagu je stupio 1. juna naredne godine.
Dokumentom su strane potpisnice obavezane da unište sve postojeće rakete i da ne proizvode nove. Do maja 1991, SAD su uništile 846 projektila, a SSSR 1846. Sporazumom je predviđena obostrana kontrola procesa razoružanja, koji je okončan 2001.
Međutim, Rusija, zabrinuta zbog američkog „antibalističkog štita“, smeštenog u baze u Rumuniji i Poljskoj, koji može da se koristi i u napadačke svrhe, počela je da razvija novu raketu tipa 9M729, zbog koje je administracija Donalda Trampa zaoštrila retoriku. Tramp je 20. oktobra prošle godine najavio da će se njegova zemlja povući iz sporazuma, a državni sekretar Majk Pompeo postavio je Rusiji ultimatum da uništi nove rakete u roku od 60 dana.
Rusija je odbacila ultimatum, a pregovori u Ženevi su propali. Propali su i pokušaji nemačkog šefa diplomatije Hajka Masa da posreduje u američko-ruskom sporu.
