„Ovde se niko ne plaši građanskog rata, jer 90 odsto stanovništva želi promene. Niko u Venecueli nije spreman da se žrtvuje radi diktatora koji ne može da ponudi narodu nikakva rešenja“, rekao je Gvaido.
Političar je dodao da će se antivladini protesti nastaviti. „Ovaj pokret se ne može zaustaviti. A oni su mislili da će nas zaustaviti zastrašivanjem“, rekao je Gvaido.
Lider opozicije je, takođe, saopštio da će u Venecueli biti otvorena tri punkta preko kojih će stizati inostrana humanitarna pomoć toj zemlji.
„Danas objavljujemo prijem humanitarne pomoći od međunarodne koalicije. Imamo tri punkta za prijem pomoći: prvi je Kukuta (kolumbijski pogranični grad), drugi će biti na granici s Brazilom, a treći na ostrvu u Karipskom moru“, rekao je Gvaido.
On je dodao da je između 250.000 i 300.000 žitelja Venecuele u opasnosti da umre od gladi ili zbog nedostatka lekova.
„Njima će, pre svega, biti upućena ta humanitarna pomoć“, rekao je Gvaido i dodao da će u nedelju biti objavljeno kada će ta humanitarna pomoć početi da stiže.
Huan Gvaido, predsednik Nacionalne skupštine Venecuele, proglasio je sebe 23. januara za privremenog šefa države. Aktuelni lider Venecuele Nikolas Maduro je saopštio da je on ustavni predsednik države, a Gvaida je nazvao „američkom marionetom“.
Za lidera Venecuele Gvaida su istog dana priznale SAD, kao i druge države. Vašington je 28. januara uveo sankcije venecuelanskoj naftnoj kompaniji PDVSA, a kasnije je predao Gvaidu kontrolu nad delom aktiva Venecuele u američkim bankama. Gvaidovo samoproglašenje za predsednika priznale su i evropske zemlje, među kojima su Velika Britanija, Nemačka, Španija, Holandija i Francuska. One su 26. januara Nikolasu Maduru postavile ultimatum da u roku od osam dana raspiše vanredne izbore.
Madura su podržale Rusija, Belorusija, Bolivija, Iran, Kina, Kuba, Nikaragva, Salvador i Turska. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija apeluje da se uspostavi dijalog o rešavanju krize u Venecueli.
