Među 150 subjekata koji su prijavili imovinu je više od 100 preduzeća.
Najviše imovine je prijavljeno na teritoriji Hrvatske i reč je o poslovnim prostorima u većim gradovima — Zagrebu, Rijeci i Splitu, ali i o odmaralištima i hotelima, navedeno je u pisanom odgovoru za Tanjug.
„Brojem smo zadovoljni, imajući u vidu sve svojinske transformacije privrednih društava od devedesetih godina prošlog veka do danas. Prijave i dalje pristižu i pozivamo sve koji imaju takvu imovinu da nastave da je prijavljuju“, apeluju iz Direkcije za imovinu Srbije.
Vrednost prijavljene imovine za sada nije utvrđena, a to bi moglo da se zna „tek nakon uvida u faktičko stanje iste i eventualnog vršenja procene od strane nadležnih organa“.
Republika Hrvatska prva je počela da daje u zakup na određeno vreme imovinu subjekata iz Srbije sa mogućnošću otkupa.
„Druge republike, kao ni Republika Srbija, nisu posegle za takvim rešenjima, te ne raspolažemo preciznim podacima da li i na koji način raspolažu takvom imovinom. Važno je naglasiti da takvo raspolaganje, ukoliko postoji, nije u skladu ni sa unutrašnjim zakonodavstvom odnosnih država ni sa ratifikovanim Sporazumom o pitanjima sukcesije“, ocenjuju u Republičkoj direkciji za imovinu Srbije, preneo je Tanjug.
Na osnovu dobijenih prijava Direkcija za imovinu formirala je elektronsku bazu podataka o imovini i uslediće upodobljavanje sa podacima koje je u ranijem periodu prikupilo Ministarstvo finansija.