U pismu se navodi:
„Ekselencijo, poštovani predsedniče,
Dozvolite mi da Vam zahvalim na podršci koju Sjedinjene Američke Države pružaju Srbiji na evropskom putu, a posebno na podršci našim naporima za očuvanje mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu.
Vašim ljubaznim pismom od 14. decembra još jednom ste istakli spremnost Sjedinjenih Američkih Država da pomognu u dijalogu Beograda i Prištine, kako bi se našlo rešenje za vekovni problem Kosova i Metohije.
Verujte, poštovani predsedniče, da nikom nije više stalo do rešenja do mojoj zemlji, jer je problem Kosova i Metohije teško breme, pre svega, za Srbiju i srpski narod. Posvećeni smo dijalogu i pristupamo mu hrabro i realno, razmišljajući o budućnosti svih nas na Zapadnom Balkanu. Ispunili smo i sve naše obaveze iz Briselskog sporazuma.
Međutim, Srbija ne može da reši taj težak problem sama. Bez obzira na našu volju i veru, takse koje je uvela Priština na robu iz Srbije predstavljaju opterećenje i nepremostivu prepreku za nastavak dijaloga. One ne samo da nanose štetu srpskoj ekonomiji, nego i ugrožavaju život Srba na Kosovu i Metohiji, čija prava moramo da branimo i štitimo. Naglašavam još jednom: istog trenutka kada Priština ukine tu nerazumnu i štetnu meru, spremni smo da nastavimo dijalog u potrazi za trajnim i održivim rešenjem.
Želim ovim pismom da još jednom istaknem i svoju čvrstu opredeljenost da zajedničkim snagama obogaćujemo odnose naših dveju zemalja. Ponosan sam što se moja zemlja u dva svetska rata borila na strani prava i pravde i što smo bili saveznici. Prošle godine smo obeležili vek od kada se srpska zastava vijorila nad Belom kućom, u čast hrabrosti Srbije i žrtava koje je podnela u Prvom svetskom ratu.
Podsećajući se našeg istorijskog savezništva kroz taj svetli primer zajedničke prošlosti, želim da Vam još jednom uputim poziv da posetite Srbiju kao prvi američki predsednik posle, bezmalo, četrdeset godina.
Uz srdačne pozdrave, primite, ekselencijo, najbolje želje za dalji napredak Vaše zemlje i blagostanje američkih građana, kao i izraze mog dubokog uvažavanja.“
