„Nažalost, ne može se reći da je pretnja od oružanog sukoba velikih razmera prošla. Činjenica je da se na stolu i dalje nalaze sve opcije, uključujući i direktnu vojnu spoljnu intervenciju u unutrašnje poslove suverene države, o čemu direktno svedoči i beleška pomoćnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona o 5.000 američkih vojnika koji bi trebalo da budu upućeni u države koje se graniče sa Venecuelom“, rekla je Zaharova.
Ona je dodala da novi protesti u Venecueli ukazuju na nespremnost opozicije da vodi dijalog sa vlastima zemlje.
„Situacija u Venecueli je i dalje izuzetno napeta. Novi protesti predstavljaju još jedan dokaz nespremnosti opozicije da se uključi u dijalog, uprkos spremnosti zvaničnih vlasti za to“, istakla je Zaharova.
Ona je navela da je Rusija spremna da se uključi u mehanizam posredovanja i konsultacija koji su prihvatljivi za strane u Venecueli.
Moskva takođe pozdravlja nespremnost niza zemalja Latinske Amerike da prati militarističku politiku SAD.
„Pozdravljamo čvrstu nespremnost regionalnih igrača da prate militarističku politiku koju su predložile Sjedinjene Američke Države. Pozivamo sve naše partnere, bez izuzetka, da ozbiljno razmisle o tome kakvu zaista ulogu ima Vašington u pripremi i pokretanju vojnog scenarija u regionu, kao što je to ranije učinjeno u Iraku, Libiji, Siriji, Ukrajini i na mnogim drugim tačkama naše planete“, naglasila je Zaharova.
„Kakve će razmere imati humanitarna, migraciona kriza u slučaju realizacije tih planova?“, zapitala se Zaharova.
Usvajanje novih američkih sankcija Venecueli dovešće do katastrofe, uključujući i ekološku, koja će naneti štetu razvoju regiona, izjavila je portparolka.
„Zapravo, ne radi se samo o državnom udaru. Posledice tih sankcija mogu zaista biti mnogo šire od granica jedne države“, precizirala je Zaharova.
Ona je dodala da Moskva poziva međunarodnu zajednicu, a posebno zemlje Latinske Amerike i Kariba, da procene posledice naftnih sankcija SAD protiv Venecuele.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije je ocenila da mogućnosti diplomatskog rešenja krize u Venecueli nisu iscrpljene, ali i da Moskva ne sumnja da snage iz inostranstva ometaju unutrašnji dijalog.
Zaharova je skrenula pažnju da lider venecuelanske opozicije Huan Gvaido daje izjave sa stranica američke štampe.
„Iz američkog ’Njujork tajmsa‘ dolaze pozivi lidera opozicije Venecuele da se zbaci legitimna vlast. On otvoreno podstiče venecuelanske vojne snage na vojni prevrat“, dodala je ona.
„Želim još jednom da kažem da je intrigantno to što on to radi sa stranica američkih novina. Oni koji su pokušali da objave neki autorski članak u tom američkom listu dobro znaju da je to veoma teško uraditi, ali za bitne ljude uvek ima mesta“, naglasila je Zaharova.
Ona se zapitala šta će biti sa venecuelanskom naftom čiju kupovinu je zabranio Vašington.
„Gde će dalje ići izvađena venecuelanska nafta, čiju kupovinu od legitimnih vlasti Nikolasa Madura je zabranio Vašington? Da li će je izlivati u more?“, istakla je Zaharova.
„U realizaciji svojih konjunkturnih ambicija Vašington, nažalost, ne izračunava čak ni elementarne posledice razumljive čoveku koji je upoznat sa procesom proizvodnje naftnih derivata. Ovo liči na pravu sabotažu, koja ne samo da nanosi geopolitičku štetu međunarodnim odnosima, već ima direktne posledice po ekologiju čitavog regiona“, ocenila je Zaharova.
U Venecueli su 21. januara počeli masovni protesti protiv aktuelnog predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Predsednik Parlamenta Venecuele Huan Gvaido se 23. januara proglasio za privremenog šefa države. Sjedinjene Američke Države i niz drugih zemalja su priznale Gvaida i zahtevaju od predsednika Venecuele Nikolasa Madura, kog ne smatraju legitimnim šefom države, da ne dozvoli nasilne akcije protiv opozicije. Maduro je Gvaida nazvao „marionetom Sjedinjenih Američkih Država“.
