Naizgled žestoka politička kriza drma Kosovo, a o njenoj dubini svedoči izjava kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da bi već tokom ove nedelje mogla da padne vlada, jer bi iz nje mogla da izađe Demokratska partija Kosova Kadrija Veseljija.
Prema navodima prištinskih medija, ovih dana došlo je čak i do oštrog sukoba „oči u oči“ predsednika i premijera Kosova, Hašima Tačija i Haradinaja.
Haradinaj je odbio predlog (još aktuelnog) koalicionog partnera Veseljija o suspenziji carina na robu iz centralne Srbije i BiH na 120 dana i umesto toga predložio da SAD i EU iniciraju i organizuju održavanje međunarodne konferencije, na kojoj bi bio postignut sveobuhvatni sporazum Beograda i Prištine, a koji bi podrazumevao uzajamno priznanje i garantovao stolicu Prištini u EU.
Politikolog iz Gračanice Stefan Filipović kaže za Sputnjik da ukoliko i dođe do pada vlade u Prištini, da je onda reč o unapred dogovorenom scenariju, a izjava Haradinaja bila bi samo priprema terena za tako nešto.
Prema njegovim rečima, samo naivni mogu da poveruju u to da postoji pritisak Sjedinjenih Država ili zemalja „kvinte“ na vladu Kosova, jer je i sam Haradinaj više puta govorio da se „spoljna politika Kosova ne vodi u Prištini“.
„Očigledno je da postoji neka vrsta neslaganja između Haradinaja i Tačija, koji jeste ključni politički faktor na Kosovu. Onaj ko zanemari i potceni Tačija niti šta razume o političkoj dinamici na Kosovu niti će išta moći da predvidi. Podsećam da je pre nedelju dana bio period medijsog ćutanja Hašima Tačija i samo se najednom pojavio sa tezom da takse moraju pasti. Kadri Veselji u svemu igra neku igru — između“, objašnjava Filipović.
Naš sagovornik smatra da je moratorijum od 120 dana na takse na robu iz Srbije i BiH realna opcija, a ukoliko bi pala vlada, kao što najavljuje Haradinaj, ona bi bila u tehničkom mandatu i ne bi mogla da donosi velike odluke, poput ukidanja taksi.
Filipović ističe da su od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine izborni procesi u Beogradu i Prištini međusobno zavisni, i da kad god su izbori, bilo u Srbiji bilo na Kosovu — svi pregovori staju.
Filipović kaže da nikakvog pritiska SAD na bilo koju stranu na Kosovu nema, jer ako SAD odluče da se nešto dogodi na Kosovu — to će se i desiti, i to ne važi samo za Kosovo nego i za Makedoniju.
Sagovornik Sputnjika dodaje da ovakve igre zemalja „kvinte“ nisu ništa novo, ali se nada da one neće uticati na egzistencijalnu stabilnost i fizičku bezbednost svih građana Kosova.
Filipović smatra da ideja međunarodne konferencije, kako je Haradinaj zamišlja, odnosno bez međunarodnih sila koje su naklonjene Srbiji, nije realna.
„I kada bismo sad održali konferenciju kojoj bi prisustvovale i Rusija i Kina, a znamo da bi one držale stranu Srbije, a EU i SAD svoju stranu, a ne stranu Kosova jer oni tu gledaju svoje interese — opet ne bi došlo do nekog rešenja. Takvo rešenje u ovom momentu gotovo da nije izvesno“, kaže sagovornik Sputnjika.
Filipović ističe da nezavisnost Kosova nije tema i podseća da je Edi Rama ponudio ministarske stolice u Vladi Albanije Albancima sa Kosova, što pokazuje da je prava tema — „velika Albanija“.
Zato nije isključeno da će u dogledno vreme u Vladi Albanije biti i ministara iz Makedonije, ali i iz Crne Gore.
