Ovaj egzoskelet koji je razvio „GB Inženjering“ nema mnogo zajedničkog sa oklopnim robotizovanim skafanderima iz naučnofantastičnih filmova. On neće učiniti vojnika jačim, neće mu omogućiti da trči ogromnom brzinom i da skače na desetine metara, neće ga zaštititi od metka. To je sve moguće samo u dalekoj budućnosti, kada se proizvede kompaktna i velika baterija koja će moći dugo da napaja sisteme borbenog odela. Međutim, ruski proizvod ima i te kako dobre karakteristike.
Mehanizam prati liniju kičme, nogu i kukova, a ima za cilj da sačuva fizičke mogućnosti vojnika. Egzoskelet štiti zglobove i kičmu, rasterećuje mišićno-koštani sistem prilikom prenošenja teškog tereta, smanjuje umor u mišićima. Grubo rečeno, to su dodatne noge i leđa koji preuzimaju na sebe glavno opterećenje.
„Egzoskelet je razvijen na zahtev inženjerskih trupa za operatore robotike, kao i za borce jurišnih inženjerskih i minerskih jedinica. Naši vojni inženjeri su ga koristili u Siriji. Jedan oficir je obučen u egzoskelet devet časova nosio na sebi 35 kilograma tešku kontrolnu ploču za robotski deminerski sistem ’Uran-6‘ i skoro da se nije umorio. Egzoskelet se normalno oblači i na uniformu i na pancir. Dovoljno ga je jedanput prilagoditi visini i više ne zahteva održavanje i podešavanje“, kaže Sergej Smagljuk, generalni direktor kompanije „GB inženjering“.
Lako je ovladati egzoskeletom, adaptacija ne traje više od nedelju dana. Najvažnije je razumeti princip, a ostalo je pitanje tehnike. Potrebno je minut i po da se egzoskelet obuče i pričvrsti. Težak je samo sedam kilograma. Napravljen je od lakih metala i karbonskih vlakana ruske proizvodnje. Odelo omogućava da nosite do 70 kilograma tereta na posebnoj platformi koja se nalazi iza ramena. To može biti ranac, automatski bacač granata (AGS), ranjeni drug, pa čak i minobacač kalibra 82 mm.
„Čim Ministarstvo odbrane odobri korišćenje egzoskeleta, mi ćemo početi pregovore sa drugim institucijama. Inženjerske jedinice ’Rosgvardije‘ su već zainteresovane. Na testiranja su dolazili i pripadnici specijalnih snaga FSB-a, koji prvi ulaze u opasnu zgradu, pokrivajući sebe i svoje drugove teškim štitom. ’Spakovali‘ smo borca u egzoskelet sa specijalnim sistemom za štit. Bilo mu je veoma lako da trči sa njim, mislio je da nosi štit koji se koristi prilikom izvođenja vežbi, umesto teškog“, dodaje Sergej Smagljuk.
Proizvođači su uzeli u obzir sve zahteve vojnika. Na primer, pripadnici snaga za specijalne operacije predložili su uvođenje sistema za hitno skidanje tereta sa leđa, što je i urađeno. Za mitraljesce specijalnih snaga napravili su ranac sa 700 metaka municije sa trakom za punjenje kroz poseban rukav. To omogućava strelcu da vrši neprekidnu paljbu bez punjenja.
Egzoskelet će se ubuduće isporučivati Oružanim snagama i biti deo borbene opreme nove generacije vojnika.
Egzoskelet za inženjerske trupe uskoro će ući u masovnu proizvodnju. U okviru državnog programa naoružanja do 2027. godine vojska će dobiti na stotine kompleta. Strani kupci su takođe zainteresovani, ali proizvod će dobiti dozvolu za izvoz tek nakon puštanja u upotrebu.
„GB Inženjering“ konstantno istražuje mogućnosti za modernizaciju egzoskeleta. Sada se na primer testira modifikacija koja dozvoljava slobodnije okretanje desno-levo. U budućnosti je planirano da se osnovne komponente egzoskeleta izrađuju od specijalne legure aluminijuma, što će dodatno povisiti zaštitu borca. Pored toga, oni će opremiti konstrukciju elektroelementima, što će omogućiti da se tokom hoda puni druga oprema.
„Budućnost ove tehnologije su aktivni egzoskeleti sa servo pogonom. Takva oprema će povećati snagu i brzinu vojnika. Ali nigde u svetu nisu rešili problem izvora energije. Čim se to desi, već sledećeg dana će početi ekspanzija egzoskeleta najrazličitijeg dizajna i namene. Danas razmatramo koncept punjenja aktivnog egzoskeleta sa kontrolne table, na primer kamiona. Kada dođe kamion sa municijom, vojnik obuče ’odelo‘, spoji žicu sa akumulatorom i nastavi sa istovarom. Takav projekat bi mogao biti koristan za logističke jedinice“, zaključuje Sergej Smagljuk.
