Priznanje koje se tradicionalno povodom dana Svetog Save dodeljuje „istaknutim pojedincima koji su u službi srpskog naroda“ „Povelja Prosvjete“ uručeno je u prostorijama ovog udruženja ovogodišnjim dobitnicima. Među njima je i Arno Gujon, osnivač i predsednik humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“.
U nevelikoj prostoriji uglednog i starog Udruženja (osnovano 1902. godine) svečanoj dodeli nagrada prisustvovali su poštovaoci dela ovog humanitarca, „srpskog Francuza“ koji godinama posvećeno radi i na očuvanju i afirmaciji srpske kulture i tradicije.
„Svakako da mi mnogo znači priznanje ovako uglednog udruženja kakvo je ’SKPD Prosvjeta‘, koje postoji već 117 godina“, kaže Gujon za Sputnjik neposredno po uručenju priznanja. ’Prosvjeta‘ predstavlja pravi primer za mnoga udruženja ne samo u Srbiji, već i u Francuskoj. Njen rad i delovanje na očuvanju jezika, pisma, kulture, tradicije srpskog naroda je veoma važan, naročito danas, kada su svi ti elementi potisnuti i na margini su našeg društva i javnosti. Ako ne čuvamo kulturu, ona će postepeno nestajati, a to znači da će nestati sve naše vrednosti koje smo nasledili od predaka. Zato mi je posebna čast što sam se danas našao u društvu ljudi koji se time bave, jer to iziskuje veliku hrabrost i posvećenost.“
Iako pripadate velikoj francuskoj kulturi, najspontanije govorite o srpskoj kulturi kao svojoj, osećate se delom te kulture i mnogo činite da je afirmišete. Šta Vas je usmerilo ka nama?
— Sve je to išlo postepeno. Francuska kultura je kao i srpska kultura — to su samo nijanse naše evropske kulture, civilizacije — tako da mi nije bilo teško osetiti vaše specifičnosti. Svako ko oseća sopstvenu kulturu ima sluha i za ostale, različite. Ono što vidimo da se danas dešava u svetu jeste potiskivanje svih kultura svih naroda, naročito malih, ali to je slučaj i u Francuskoj i u Nemačkoj i u Italiji, verovatno i u zemljama van Evrope. Posebno se to primećuje u Evropi. Zato mi ovo što ja, na ovom mom skromnom nivou, radim danas u Srbiji na polju očuvanja jezika mnogo znači. Imam osećaj da radim nešto korisno i dobro, a što je u skladu sa mojim vrednostima. Smatram da svako treba na svom nivou to da radi, u svim gradovima u Srbiji, u svim zemljama u Evropi. To je zajednička borba za očuvanje naših specifičnosti, a različitosti našeg kontinenta jesu najveće bogatstvo koje imamo.
Ovih dana ste postali jedan od glavnih promotera akcije „Negujmo srpski jezik“. Reč je o afirmaciji lepog i tačnog govora?
— Ja sam se stvarno zaljubio u srpski jezik kad sam počeo da ga učim. Veoma je lep, širok je rečnik, ima gipkost koju francuski jezik nema. I mnogo sam srećan što sam postao deo projekta „Negujmo srpski jezik“ i što ćemo u saradnji sa Ministarstvom kulture i udruženjem „Izražajnost“ voditi „Karavan kulture“ širom Srbije. Na taj način ćemo na terenu moći da pokažemo, pre svega mladima, da je negovanje maternjeg jezika, lepote izgovorene reči nešto što je za njih i važno i aktuelno, što će im biti potrebno čime god da se bave u budućnosti. Danas, u eri komunikacije uglavnom u pisanoj formi, bolje prolaze oni koji znaju da se izražavaju, da predstavljaju sebe i svoje ideje.
Nadate li se i da će Vam zabrana ulaska na KiM biti ukinuta i da će „Karavan kulture“ stići i među Srbe koji tamo žive?
— Verujem da će ta zabrana uskoro biti ukinuta. A što se Srba na Kosovu tiče, njima nije potrebno da im kažem da treba da sačuvaju srpsku kulturu ili na koji način da neguju svoj jezik. Oni svojim postojanjem to dokazuju, činjenicom da žive tamo, da žele da opstanu na svojim ognjištima… Ti Srbi su svesni istorijske uloge koju imaju i zbog toga su mi baš oni na neki način bili inspiracija kako se treba boriti u životu, kako se treba ponašati u teškim trenucima, u teškim vremenima. Srbi sa KiM su mi dali snagu da već 14 godina radim ovo što radim. Nadam se da ću to nastaviti da radim još najmanje toliko.
