U petak je u Briselu održano zasedanje Saveta Rusija — NATO, na kojem, prema rečima Stoltenberga, nije postignut napredak.
„Počeli smo proces analiziranja onoga što ćemo preduzeti ako se Rusija ne vrati ispunjavanju Sporazuma. U ovom trenutku smo usredsređeni na to da se vratimo poštovanju Sporazuma kako bismo sačuvali“, naveo je Stoltenberg.
On je naglasio da NATO kao svoj zadatak vidi da pronađe put da se Sporazum spase, ali da je takođe potrebno razumeti da je taj dokument sada ugrožen.
„Kao što sam već govorio, neću unapred razmišljati o tome do kakvih zaključaka možemo da dođemo jer to pitanje zahteva preciznu procenu, zaista važnu analizu toga kako pronaći istinski balans – kako NATO da osigura efikasno obuzdavanje i kako da situacija ne eskalira bez potrebe“, rekao je Stoltenberg.
Prema njegovim rečima, taj posao se vodi „promišljeno i oprezno“.
„Izazov je to što su rakete srednjeg dometa bile uglavnom u Sovjetskom Savezu i SAD. Sada takve sisteme naoružanja izrađuju Kina, Indija, Pakistan, Iran, kao i Severna Koreja. Moramo na ovaj ili onaj način da pogledamo nove inicijative koje treba da odgovore na globalne izazove povezane s tim oružjem“, rekao je Stoltenberg.
On je, takođe, rekao da NATO smatra da sistemi naoružanja na Zapadu, zbog kojih Rusija izražava zabrinutost, ne narušavaju odredbe Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa.
Ranije je zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjabkov rekao novinarima u Briselu da će Rusija na zasedanju Saveta Ruska Federacija — NATO preneti svoju zabrinutost zbog američkih sistema koji nisu u skladu sa zahtevima Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa.
„To pitanje ofanzivnih bespilotnih letelica i balističkih raketa-ciljeva razmatra se godinama. Ti sistemi ne narušavaju odredbe Sporazuma o raketama srednjeg i malog dometa. Rusija nastavlja da postavlja to pitanje, da bi skrenula pažnju s realnog problema koji predstavlja nova ruska raketa“, izjavio je Stoltenberg.
Prema njegovim rečima, „sistem PRO NATO ne narušava Sporazum o raketama srednjeg i malog dometa, jer je protivraketna odbrana odbrambeni sistem, dok su ruske rakete ofanzivne“.
Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg (od 1.000 do 5.500 kilometara) i malog (od 500 do 1.000 kilometara) dometa potpisali su Sovjetski Savez i SAD 1987. godine. Strane su se obavezale da unište sve komplekse balističkih i krstarećih raketa kopnenog baziranja s navedenim dometom dejstava, kao i da ih ne proizvode, ne testiraju i ne razmeštaju u budućnosti.
U oktobru je američki predsednik Donald Tramp objavio da će Vašington istupiti iz Sporazuma ukoliko Moskva ne bude poštovala svoje obaveze iz tog dokumenta. Američka strana pritom nije navela nikakve dokaze za to da Moskva narušava Sporazum.
Kasnije je američki državni sekretar Majk Pompeo dao Moskvi rok od dva meseca da se vrati ispunjavanju uslova tog sporazuma. SAD insistiraju na tome da Rusija odustane od rakete 9M729, čiji domet, kako tvrdi Vašington, narušava odredbe Sporazuma o raketama srednjeg i malog dometa.
Moskva je te optužbe nazvala neosnovanim i naglasila da raketa nije testirana na domet koji izlazi iz okvira propisanih Sporazumom.
