„Prema tome, od 2014. godine Krim je sastavni deo Rusije. Referendum na Krimu bio je praznik demokratije, o čemu Evropa može samo da sanja“, rekao je on tokom govora u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE).
Posle ovih reči u sali su počeli da se čuju povici i neodobravanje poslanika. Predsednica PS SE Lilijan Mori Paskje obratila se poslanicima, ukazujući da „gospodin Šešelj ima pravo da govori“.
„Na izborima za Evropski parlament izlaznost je bila 40 odsto, što je dva puta manje nego na Krimu, a predsednik Rusije Vladimir Vladimirovič Putin ima najveći legitimitet u Evropi…“, nastavio je Šešelj.
Nakon toga, srpski parlamentarac je izjavio da „svaka zemlja ima pravo da štiti svoje teritorijalne vode i reaguje na kršenje svoje teritorije“. Osim toga, on je napomenuo da su „Krim i Sevastopolj deo Rusije i da to treba svi da prihvate“. Ove dve izjave Šešelja takođe su propraćene neodobravanjem poslanika.
Ranije je u PS SE razmatrana situacija u Kerčkom moreuzu. Tokom rasprave poslanik iz Srbije Aleksandar Šešelj je, govoreći na ruskom, izjavio da je odluka o ponovnom ujedinjenju Krima sa Rusijom „doneta na demokratskom referendumu, pošto je odziv na referendumu bio 83 odsto, a narod Krima je glasao slobodno“.
Parlamentarna skupština je usvojila danas rezoluciju o situaciji u Kerčkom moreuzu.
Glasala su 122 poslanika, od kojih je 103 glasalo za, troje bilo protiv, a 16 uzdržano. Ruska delegacija nije učestvovala u radu zasedanja. Rezolucije PS SE su savetodavne prirode i nisu obavezujuće.
Ukrajinska delegacija je pokušala da unese amandman prema kojem bi se pritvoreni mornari smatrali „ratnim zarobljenicima“. Međutim, ova reč nije uneta u konačnu rezoluciju. „Skupština hitno poziva Rusiju da odmah oslobodi ukrajinske vojnike i da im pruži medicinsku pomoć i neophodnu pravnu i/ili konzularnu pomoć u skladu sa važećim odredbama međunarodnog humanitarnog prava, konkretno Ženevskih konvencija“, navodi se u tekstu rezolucije.
PS SE je u rezoluciji takođe predložila Moskvi i Kijevu „da se uzdrže od bilo kakvih daljih mera koje bi mogle da zaoštre sukob, ugroze bezbednost u celom regionu i pogoršaju pravne sporove između Ukrajine i Rusije“.
U nedelju 25. novembra su brodovi ukrajinske mornarice „Berdjansk“, „Nikopolj“ i „Jani Kapu“, narušavajući članove 19 i 21 Konvencije UN o morskom pravu, presekli državnu granicu Rusije. Brodovi su ušli u privremeno zatvorene vode Rusije i nekoliko sati izvodili opasne manevre, ne odgovarajući na zahteve ruskih brodova koji su ih pratili. Sva tri broda su zadržana i kasnije prevezena do luke u Kerču.