Amerika je predstavila novu nacionalnu strategiju u sferi obaveštajnih poslova, koja kao glavnu opasnost targetira Rusiju. Kao ništa manje opasna, ali ipak sa mogućnošću saradnje u određenim obaveštajnim sferama, navodi se Kina, a povod za zabrinutost američkih specijalnih službi je međunarodna trka za dominaciju u svemiru i ubrzani razvoj tehnologija, uključujući sajber-oružje.
Nekadašnji oficir KOS-a Ljuban Karan kaže da je obaveštajna strategija zasnovana na novoj nacionalnoj strategiji odbrane SAD, koja je definisala iste protivnike, a to što je Rusija glavni protivnik ne treba da čudi. Oni će se truditi da budu na svim mestima gde Rusi imaju svoj interes, to znači da se težište operativnog rada pomera sa Bliskog istoka ka Zapadu, kaže Karan.
„Rusi imaju nameru da budu prisutni i na Balkanu. Amerika kao velika sila nema nikakvo pravo da Balkan u obaveštajnom smislu smatra nekom svojom teritorijom. Zašto bi to bila jurisdikcija Amerike, ovde na Balkanu preklapaju se interesi velikih sila, obaveštajna prisutnost i Rusije i Kine, pored Amerike, podrazumeva se. Kad kažem Amerike, pre svega mislim na obaveštajne službe NATO-a“, kaže Karan.
On dodaje da, što se tiče samog organizovanja strategije, Amerika ima veliki problem, jer smatra da je ceo svet zona visokog interesovanja SAD. Ali to zahteva ogroman obaveštajni aparat, a to sa sobom nosi druge posledice, pre svega finansijske, za to je potrebno obezbediti novac, kaže Karan.
S ovom tezom slaže se sagovornik Sputnjika iz Moskve, zamenik direktora Nacionalnog instituta za razvoj savremene ideologije Igor Šatrov, koji skreće pažnju na politički trenutak u kome je nova strategija predstavljena. Ovo je idealan momenat, jer ovih dana počinje sa radom novi saziv Kongresa, kaže on.
„Ovo je neka vrsta nivelisanja javnog mišljenja i mišljenja kongresmena i senatora koji će, kad-tad, odlučivati o povećanju budžeta. Zato se baš sad poteže ovo pitanje, kada sa radom počinje novi saziv, odnosno novi kongresmeni koje su Amerikanci izabrali prošle jeseni. Da podsetim, tu ima i nekih već viđenih lica, ali i dosta novih koje bi sad valjalo pridobiti“, kaže Šatrov.
Naše sagovornike ne čudi što je Kina, odmah iza Rusije, navedena kao zemlja koja „izvlači korist iz promena u strateškom rasporedu sila“. Dugo na nju niko nije obraćao pažnju, ali Kina sada ima svoje ekonomske prioritete koje, normalno, prati rad njihovih obaveštajnih službi, kaže Karan.
„Gdegod Kina ima ekonomske prioritete i ciljeve, tu su prisutne i njihove obaveštajne službe koje su dugo vremena potcenjivane, a sada su i Amerikanci shvatili da je to greška. Interesi SAD i Kine pre svega se sudaraju na prostoru Južnog kineskog mora, gde je najveći problem Tajvan, koji Kina smatra svojom teritorijom, koje se neće odreći po cenu oružanog sukoba. To sve više postaje jasno Americi, tako da će se obaveštajni sukobi pre svega voditi na tom području“, ocenjuje naš sagovornik.
Ranije je predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio da Rusija striktno poštuje svoje obaveze u sferi međunarodne bezbednosti i da je otvorena za dijalog sa partnerima, ali da radi sve kako bi se zaštitila. Šatrov kaže da Amerikanci zapravo ne žele dijalog, jer trenutno nemaju kapacitet da postignu prednost.
„Navikli su da vode pregovore iz pozicije jačeg, a pošto sad nisu u toj poziciji, oni pregovore ne žele. Ali pošto ni Rusija nije sad u mogućnosti, ako iskreno govorimo, da kaže da je u prednosti, bilo bi ispravnije reći da postoji paritet. Međutim, Vašingtonu ni to ne odgovara. Amerikanci jednostavno žele da budu ’jastrebovi‘ čitavog čovečanstva. U fer-plej uslovima, postojećeg pariteta, oni ne žele pregovore“, zaključuje Šatrov.
Nacionalna strategija SAD u sferi obaveštajnih poslova je dokument koji sadrži ocene obaveštajnih službi pretnji SAD i predlaže strategiju borbe protiv njih. Prvi put je takva strategija usvojena 2005. godine, a zatim obnovljena 2009. i 2014. godine.
