Faktički, ovim zakonom se Tramp optužuje za ono što on nije ni učinio — da se navodno sprema da izbaci Ameriku iz NATO-a i time, ne samo da podrije nacionalnu bezbednost SAD, već i njenih saveznika, tvrdi politički analitičar iz Moskve Vladimir Šapovalov. Međutim, treba imati u vidu da Kongres ne može formalno da zabrani Trampu da izađe iz bloka, ali može da blokira finansiranje tog cilja, što je identična taktika koja je iskorišćena i za vreme Baraka Obame, kako mu ne bi dozvolili da zatvori zatvor u Guantanamu.
Iako je jasno, ističe Šapovalov, da do istupanja Amerike iz Alijanse neće doći, osnov za donošenje ovakvog zakona ipak postoji, imajući u vidu da se Donald Tramp mnogo puta do sada kritički izjašnjavao povodom arhitekture NATO-a.
Pored toga, Tramp je već povukao nekoliko radikalnih poteza i „izveo“ Ameriku iz čitavog niza međunarodnih organizacija, zbog čega je i napravljena ova paralela, sugeriše.
Što se tiče finansijskog aspekta, ukazuje on, trebalo bi se podsetiti da su sve članice preuzele na sebe obavezu da u budžet organizacije uplaćuju sumu u iznosu od dva odsto svog bruto društvenog proizvoda, a to u ovom trenutku čine samo četiri države.
Otuda i kritike Trampa na račun saveznika Amerike, u smislu da se SAD previše trude i ulažu u sistem kolektivne bezbednosti, dok ostale članice Alijanse čine daleko manje, stoga je i Tramp u više navrata govorio da NATO ne odgovara u potpunosti američkim interesima.
„Međutim, u kontekstu NATO-a, odluka kongresmena je najpre element unutarpolitičke borbe i pokušaj da se Tramp, koliko god je to moguće, kompromituje legitimnim sredstvima. Važno je naglasiti da se Tramp niti sprema, niti se spremao da Ameriku izvede iz sastava Alijanse, već je delovanje njegove administracije usmereno ne samo na jačanje vojnog budžeta SAD, već i na jačanje pozicije NATO-a kao vojne organizacije“, konstatuje Šapovalov.
I član ekspertskog saveta odbora Vojno-industrijskog kompleksa Rusije Viktor Murahovski saglasan je da je odluka Kongresa samo reakcija na unutrašnju političku borbu koja bukti u SAD od njegovog stupanja na dužnost predsednika.
U ovome nema nikakvog realnog odnosa prema politici NATO-a i besmisleno je diskutovati o mogućim promenama doktrine ili ponašanja Alijanse, ukoliko bi se zaista i dogodio izlazak SAD iz ove strukture.
„Ništa se tu neće i ne bi promenilo, SAD će biti dominantna država i apsolutno će stajati iza krupnih odluka. Na ovu temu možemo staviti tačku“, zaključuje Murahovski.
Podsetimo, Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je zakon o podršci NATO-u, koji brani predsedniku Donaldu Trampu da izađe iz Alijanse ako se on odluči na taj korak. Za zakon su glasala 357 kongresmena, dok su protiv bila 22.
Zakon ujedno i poziva članice NATO-a da u budžet Alijanse uplaćuju obećanih dva odsto svog BDP-a, o čemu stalno govori i Tramp, ali i odobrava dalje finansiranje takozvane „evropske inicijative obuzdavanja“, koja je usmerena protiv Rusije.
