Zapad stalno vrši pritisak da se nastavi tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu. Rusija to ne odbija, ali poučena ranijim iskustvima i gasnim krizama, počela je da razvija alternativne pravce isporuke gasa u Evropu i gradi gasovode „Severni tok 2“ i „Turski tok“, što Vašington svim silama pokušava da zaustavi kako bi progurao svoj (skuplji) tečni gas na evropsko tržište.
Evropski potrošači se plaše nove gasne krize, jer se i dalje sećaju kako su drhtali pored hladnih radijatora kada je Ukrajina, 2006. i 2009. godine, zavrnula ventile, pa je pola Evrope ostalo bez ruskog gasa. Pored toga, niko još nije zaboravio Kijevu ni onu aferu vezanu za krađu ruskog gasa.
Ukrajina je 2015. godine prestala da kupuje ruski gas direktno od Rusije, a to čini reverzibilno od evropskih zemalja, čak višestruko skuplje, ali je nastavila da ubira prihode od tranzita ruskog gasa.
Sudbina tranzitnog ugovora rešavana je ove nedelje u Briselu, gde je održana druga runda trilateralnih pregovora između Rusije, Ukrajine i EU. Na tim sastancima bi trebalo da budu dogovoreni obimi, tarife i rok trajanja novog ugovora ili produžetka starog.
„Pregovori su održani i čini mi se da je pozicija Rusije bila jasno formulisana, a ona se zasniva na tome da Ukrajina treba da obezbedi i tehnički, i tehnološki i politički takve uslove pod kojima neće biti teškoća sa snabdevanjem Evrope gasom. I ovu želju ili zahtev iz Rusije ukrajinska strana nije osporila. I ja bih obratio pažnju na još jednu Novakovu napomenu, a to je da Ukrajina ima priliku da poboljša protok ruskog gasa preko teritorije Ukrajine“, rekao je za Sputnjik ruski ekspert Vladimir Olenčenko.
Rusija je predložila da se „sporazum jednostavno produži“, ali ukrajinska strana smatra da to nije moguće, jer on nije u skladu sa evropskim standardima.
Zamenik predsednika Evropske komisije i evropski komesar za energetiku Maroš Šefčovič je rekao da pregovore između država komplikuju različita tumačenja odluka Stokholmskog suda o potraživanjima „Naftogasa“ od „Gasproma“.
Ukrajinska strana je poručila da je „Naftogas“ spreman da učini ustupke „Gaspromu“ u evropskim sudovima u slučaju da ruska kompanija prihvati da se nastavi tranzit gasa preko teritorije Ukrajine posle 2019. godine. Ako bi se to dogodilo, suma koju „Naftogas“ potražuje od „Gasproma“ bi bila smanjena sa 12 milijardi na dve milijarde dolare, s tim što se taj iznos ne bi odnosio na 2,6 milijardi dolara koje prema već donetoj odluci suda iz 2018. godine ruska strana treba da plati ukrajinskoj strani.
Moskva smatra da je taj predlog apsurdan i ruska strana ga ne razmatra, jer se radi o novom tranzitnom potraživanju od 12 milijardi dolara, pa samim tim Rusija ne prihvata takvu poziciju „Naftagasa“, s obzirom da se radi o tužbi povodom količine koja navodno neće biti transportovana u budućnosti ako se ugovor ne zaključi.
Ruski ministar energetike Aleksandar Novak je ocenio da „Gasprom“ i „Naftogas“ moraju da reše sudske probleme kako bi se razmatrali konkretni detalji ugovora o tranzitu ruskog gasa preko ukrajinske teritorije posle 2019. godine.
Sudski proces još nije završen. Žalbena instanca u najskorije vreme treba da razmotri žalbu „Gasproma“ prema „Naftogasu“.
„Ili se mora doneti arbitražno rešenje, ili strane moraju da pronađu rešenje u okviru sporazuma o nagodbi“, rekao je Novak.
Prema njegovim rečima, osnovni uslov za sklapanje novog sporazuma o transportu ruskog gasa preko Ukrajine u Evropu je njegova konkurentnost u odnosu na druge pravce — „Severni tok“ i „Turski tok“, ali strane prvo moraju da reše pravni spor.
Takođe, kako je naglasio Novak, Ukrajina mora da predstavi jasna pravila rada svog gasnog transportnog sistema radi sklapanja sporazuma o tranzitu ruskog gasa preko ukrajinske teritorije nakon 2019. godine.
Ono što je u ovom trenutku izvesno jeste to da su za očuvanje tranzita gasa preko Ukrajine zainteresovane sve tri strane. Evropi je potreban ruski gas, Ukrajini je potreban novac koji dobija za tranzit, a Rusiji je potrebno da gas isporučuje Evropi, na čemu zarađuje.
Pored toga, Moskvi i Briselu je takođe važno da bude obezbeđeno redovno snabdevanje gasom i osigurana energetska bezbednost Evrope, čemu će, svakako, doprineti i novi ruski gasovodi.
Moskva je mnogo puta govorila o spremnosti da očuva tranzit gasa preko Ukrajine posle 2019. godine i nakon izgradnje novog gasovoda, pod uslovom da Kijev dokaže ekonomsku opravdanost ugovora. Lopta je sada u ukrajinskom dvorištu.
Naredni sastanak Rusije, Ukrajine i EU na nivou ministara država biće održan u maju, posle predsedničkih izbora u Ukrajini. Niko ne očekuje brzo usaglašavanje uslova novog ugovora. Pregovori će biti teški, a konačan dogovor i potpisivanje eventualno novog ugovora eksperti za energetiku očekuju tek krajem ove godine.
