„Naša zemlja je vodila aktivnu spoljnu politiku na arapsko-muslimanskom Istoku. Zahvaljujući ruskim vazduhoplovnim snagama od terorističkih grupa oslobođen je veliki deo Sirije“, ističe se u saopštenju.
Ministarstvo je takođe primetilo da su uz podršku Moskve pokrenuti procesi obnove društveno-ekonomske infrastrukture i povratka izbeglica i interno raseljenih lica u svoje domove.
„Važan događaj bio je Kongres sirijskog nacionalnog dijaloga u Sočiju u januaru 2018. godine. Prema njegovom rešenju, zemlje-garanti Astanskog procesa (Rusija, Turska i Iran), u saradnji sa Ujedinjenim nacijama, Damaskom i predstavnicima opozicije, formirale su ustavni odbor koji otvara mogućnost za sprovođenje političkih promena i dugoročno rešavanje situacije u Siriji“, naglasilo je Ministarstvo.
Što se tiče rusko-američkih odnosa, bez obzira na ograničeni dijalog Moskve i Vašingtona na najvišem nivou, vojni kanali veze između Rusije i SAD su tokom 2018. dobro funkcionisali, dodaje se u saopštenju.
„Prošla godina nije donela pozitivne pomake u rusko-američkim odnosima, uprkos spremnosti Rusije na dijalog zasnovan na principima nemešanja u unutrašnje poslove i poštovanja interesa drugih. Krivac za to je kontinuirana unutrašnja politička borba u Sjedinjenim Američkim Državama i politika aktuelne administracije rušenja međudržavnog karaktera međunarodnih organizacija i revizije svojih međunarodnih obaveza“, istaklo je Ministarstvo.
Rusko Ministarstvo je navelo da je rusko-američki politički dijalog bio „ograničen“.
„Održan je bilateralni samit (Helsinki, juli), ostvareni su sporadični kontakti na nivou ministara spoljnih poslova, radna saradnja o nizu pitanja na međunarodnom planu (kontrola naoružanja, Sirija, Avganistan, nuklearni problem Korejskog poluostrva). Dobro su radili kanali komunikacije između vojske kako bi se sprečili oružani incidenti“, zaključilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
