Ako je poslednja nada Evropske komisije, a verovatno i Vašingtona, diplomatski blickrig koji bi izveo Bukurešt, onda su izgledi za blokiranje „Severnog toka 2“, blago rečeno, upitni, ocenjuje komentator RIA Novosti Ivan Danilov.
Tokom proteklih nekoliko dana situacija u vezi sa izgradnjom ruskog gasovoda znatno se zaoštrila zbog izjave nemačkog ministra ekonomije Petera Altmajera i potpredsednika Evropske komisije Maroša Šefčoviča. Ako se te izjave razmotre u širem kontekstu unutrašnjih evropskih sukoba i borbe „stare Evrope“ (tj. Berlina, Pariza i saveznika) za smanjenje američkog uticaja na kontinent, stvara se zanimljiva slika.
Oštra izjava nemačkog ministra ekonomije, u kojoj je on još jednom potvrdio da se Vlada Nemačke neće mešati u izgradnju gasovoda „Severni tok 2“, nije samo još jedan pokušaj Nemačke da pokaže Vašingtonu svoju rastuću ekonomsku nezavisnost, nego i pokretanje nove strategije kooperacije sa SAD. Već sada se može predvideti da se Amerikancima ta shema neće svideti, jer ako bude uspešno primenjena, sigurno će biti preneta i na druge sfere američko-nemačkih odnosa.
Ispostavlja se da je „predmet spora“ SAD i Nemačke pre Altmajerove izjave bio zapravo status „Severnog toka 2“, odnosno da li je u pitanju geopolitički ili ekonomski projekat, ali izgleda da zvanični Berlin više ne želi da vodi raspravu sa Vašingtonom o svom unutrašnjem pitanju.
„Nemačka je pravna država, u kojoj se privatne investicije, kao u slučaju ’Severnog toka 2‘, sprovode u skladu sa zakonskim kriterijumima. Na primer, za izgradnju gasovoda već postoje potrebne dozvole od strane različitih organa u različitim zemljama, uključujući i Nemačku. Pored toga, izgradnja je već daleko odmakla, kilometri cevi su položeni na dno mora. Vlada se neće mešati u taj proces, jer za to nema pravne osnove“, rekao je nemački ministar ekonomije u intervjuu za nemački dnevnik „Handelsblat“.
Samo se na prvi pogled može učiniti da je to beznačajna promena u retorici. U stvari, to je očigledno povećanje uloga. Sada nisu u pitanju politička procena statusa „Severnog toka 2“ i filozofska diskusija o tome šta je a šta nije sredstvo geopolitičkog uticaja. Sada se to pitanje postavlja u potpuno drugoj ravni — da li je Nemačka pravna država ili ne. Prema rečima nemačkog ministra ekonomije, ispostavlja se da ukoliko „Severni tok 2“ bude završen, uprkos pritisku američkog predsednika i američke diplomatije, Nemačka je pravna država. Ako Berlin posustane, onda sigurno nije. Takođe treba imati u vidu da je za zapadnog političara (Altmajer je prvenstveno političar, a ne samo ekonomista u službi Merkelove) pitanje da li je država pravna ili ne u suštini pitanje pripadnosti države civilizovanim zemljama.
Altmajerova izjava može se prevesti na sledeći način: ako „Severni tok 2“ bude izgrađen, onda Nemačka nije banana država, a ako ne bude izgrađen, ipak je banana država. Sudeći prema raspoloženju nemačke strane i preporukama koje je Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke uputilo energetskim kompanijama koje sarađuju sa ruskom kompanijom „Gaspromom“ i koje su primile pisma od američkog ambasadora u Nemačkoj o mogućnosti uvođenja sankcija zbog učestvovanja u realizaciji projekta „Severni tok 2“, značajan deo nemačke političke elite i dalje ne želi da se spusti na nivo „zvanične elite“ zemlje trećeg sveta, a to budi optimizam. To ne znači da njihov otpor neće biti slomljen. Uvek postoji takav rizik, ali upravo sada nemački političari u sukobu s Vašingtonom uporno demonstriraju za njih neuobičajenu volju.
U tom kontekstu, zanimljivo je pogledati adute i nade protivnika „Severnog toka 2“. Na konferenciji za novinare u Briselu održanoj u ponedeljak, nakon trilateralnih pregovora predstavnika Rusije, Ukrajine i EU o gasu, potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič je rekao:
„Evropska komisija se i dalje nada da će promeniti tzv. direktivu gasa ’Severni tok 2“ kako bi on pao pod njen uticaj. Mi insistiramo na potpunoj usaglašenosti ’Severnog toka 2‘ sa evropskim zakonodavstvom. Upoznao sam delegacije Rusije i Ukrajine sa procesom usvajanja dopuna gasne direktive, gde sam naglasio da Evropska komisija ostaje potpuno dosledna izmeni gasne direktive. Iskreno, nismo impresionirani predsedavanjem Austrije i Bugarske u Savetu Evropske unije po tom pitanju, jer rad nije napredovao kao što smo mi u Evropskoj komisiji očekivali. Sada imamo na stolu novi predlog od strane predstavnika Rumunije koja predsedava EU.“
On je dodao da je Evropska komisija proučila taj predlog i da razmatra otvorena pitanja koja su pokrenule zemlje EU.
Da ponovo prevedemo sa evropskog birokratskog jezika: Šefčovič je u suštini poručio da je njegova jedina nada da će Rumunija (koja sada predsedava Savetom ministara Evropske unije) uspeti tamo gde su propali slični pokušaji Bugarske i Austrije i da će nekakav „rumunski predlog“, kojim bi „Severni tok 2“ potpao pod drakonsku gasnu direktivu, naterati Nemačku, Francusku i druge zemlje da promene mišljenje, iako se suprotstavljaju tim promenama godinu dana. Izgleda da se Šefčovič nada da će rumunske diplomate na neki način ubediti Berlin, Pariz, i druge zemlje da se jednostavno odreknu prihoda u vrednosti od više milijardi dolara koje će im doneti „Severni tok 2“. Ovo je ili demonstracija ogromne vere u moć ubeđivanja rumunske diplomatije, kojoj je ostalo samo nekoliko meseci da reši to pitanje pre majskih izbora u Evropskom parlamentu, ili evropski zvaničnik samo pokušava da se bar nekako opravda pred vašingtonskim nalogodavcima u stilu „mi smo poverili rešenje pitanja Bukureštu, pa ako vam nešto treba, obratite se njima“. Ako je to najbolji adut protivnika izgradnje gasovoda „Severni tok 2“, onda su šanse da on bude završen — prilično dobre.
