To su poručili ambasadori tih zemalja u Srbiji Tomas Šib i Frederik Mondoloni, uz ocenu da bi Srbija mogla da se pridruži EU do 2025.
U intervjuu za „Blic“, francuski ambasador Frederik Mondoloni je primetio da su u prethodnim godinama srpske vlasti uložile vidne napore da pozovu u posetu i dočekaju lidere glavnih zemalja partnera.
„Mislim da je poseta predsednika Putina pokazala volju srpskih vlasti da pokažu dugogodišnje pozitivne odnose između Srbije i Rusije. Francuska pozdravlja te dobre odnose dok god oni nisu u kontradikciji sa strateškim opredeljenjem Srbije da se priključi EU, što podrazumeva neophodne reforme i poštovanje vrednosti pravila Evropske unije“, kazao je on.
I njegov nemački kolega Tomas Šib pozdravio je činjenicu da Rusija i Srbija imaju dobre odnose.
Dva ambasadora su u istom intervjuu najavila skorašnje posete francuskog predsednika Emanuela Makrona i eventualno nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu.
„Bilo nam je žao što je poseta predsednika Makrona morala da bude odložena. Ipak, insistiramo na toj poslednjoj reči — odložena, jer naš predsednik je i dalje posvećen tome da poseti Srbiju. Sada predano radimo na tome da nađemo novi datum što je pre moguće“, rekao je Mondoloni.
Šib je podsetio da u Srbiju redovno dolaze delegacije nemačkih poslanika i ministara sa saveznog nivoa, kao i iz raznih pokrajina, i ujedno izrazio nadu da će uskoro i savezna kancelarka Angela Merkel ponovo doći u posetu Srbiji.
Na pitanje da li se može očekivati neki datum kad je reč o proširenju EU na Zapadni Balkan, Mondoloni podseća da je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker naveo 2025. kao moguću godinu priključenja Srbije EU, ako reforme budu sprovedene, a da je istovremeno Makron naznačio da do novog proširenja može doći nakon EU bude reformisana.
„Ta dva cilja nisu u kontradiktornosti. Za predsednika Makrona reforma EU treba da se odvija tokom nekoliko narednih godina. Tokom tog perioda Srbija treba da nastavi da ulaže napore kako bi se i sama reformisala. Ukoliko potrebni napori budu sprovedeni brzo na obe strane, Srbija bi mogla da se pridruži EU do 2025“, kaže francuski ambasador.
Postizanje tog cilja, ukazuje on, podrazumeva snažnu volju u Srbiji da se sprovedu neophodne reforme ubrzanim tempom, uključujući i reforme u oblasti vladavine prava.
Istovremeno, ambasador Šib ističe da se kancelarka Merkel snažno zalaže za proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana, ako budu ispunjeni neophodni uslovi.
On kaže da se ne radi toliko o nekim rokovima, već o napretku u sprovođenju reformi, posebno u oblasti vladavine prava.
Radi se, kaže, o reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, poboljšanju položaja novinara i dobrim zakonima koji će štititi građane, a „što te reforme budu bolje napredovale, to će više preostalih poglavlja moći da bude otvoreno“.
„Konstatovali smo napredak i ja mogu samo da ohrabrim Vladu i Skupštinu i svakog koji je uključen u taj poduhvat da ne posustane. Isplatiće se svakako“, zaključuje nemački ambasador.
