Prema Draškovićevim rečima, odluka o članstvu Srbije u NATO ne sme se prepustiti „ni neznanju, ni inatu, ni mantri da vlast mora da sluša volju većine“. U nekim pitanjima neukoj većini država ne sme da povlađuje, zaključio je Drašković.
Gosti Miroslava Lazanskog, politikolog Jelena Vukoičić i sociolog Vladimir Vuletić naglašavaju da demokratskog društva nema bez konsultacije građana o ključnim pitanjima.
U demokratskim državama bi tako trebalo da bude, a Srbija je demokratska država, kaže Vukoičićeva. Ona smatra da će se pitanje učlanjenja Srbije u NATO jednog dana sigurno naći na dnevnom redu. U Srbiji nema političke elite koja bi se usudila da ne konsultuje građane o tako važnim pitanjima kao što je ulazak Srbije u NATO ili sporazum po pitanju Kosova i Metohije, smatra ona.
Stav da politička elita treba da donosi odluke nezavisno od građana i da nije dobro oslanjati se na mišljenje građana jer oni nemaju informacije i ne poznaju situaciju, karakteristika je, prema Vuletićevim rečima, za konzervativne i neokonzervativne teorije.
„Međutim, pošto mi pretendujemo da živimo u demokratskom društvu, onda sigurno mora da postoji određeni set pitanja oko kojih građani moraju da se pitaju. Naravno, to ne mogu biti sva pitanja. Onda vam vlada ne bi ni bila potrebna, ako biste imali referendume o svakom pitanju“, objašnjava Vuletić.
Kada je u pitanju referendum, građani moraju da imaju informacije šta odluka o kojoj se izjašnjavaju donosi, naglašava on. To je, prema Vuletićevim rečima, ključno. Od političkih aktera zavisi koliko će građani biti objektivno informisani.
Građani Srbije su dobro informisani o NATO-u, a njihov negativan stav prema Alijansi ne potiče samo iz onoga što se srpskom narodu događalo u bliskoj prošlosti, smatra Vukoičićeva.
„Ovde se radi o nečemu drugom što nas, bojim se čeka, a to je da se zatvara obruč oko nas. Ulazak Makedonije u NATO sada je samo tehničko pitanje, to će se dogoditi u narednih nekoliko meseci i bojim se da će posle toga Bosna i Hercegovina doći na red“, kaže Vukoičićeva.
Iako je NATO u vojnom smislu nadmoćan na Balkanu, kada se govori o priključenju država bivše Jugoslavije koje još nisu članice Alijanse, ne radi se o sticanju vojne, već o sticanju političke premoći i istiskivanju Rusije sa ovih prostora, uverena je Vukoičićeva.
Kada se govori o srpsko-ruskim odnosima, Vuletić naglašava da se oni svode na pitanje može li država poput Srbije da vodi samostalnu spoljnu politiku.
„Na izvestan način, to je nastavak tradicije iz vremena druge Jugoslavije, kada je ona vodila nesvrstanu politiku, pa je to podrazumevalo i vojnu neutralnost. Ali takođe je važno reći da je ta politika bila omogućena specifičnim odnosom snaga u svetu. Ovaj uvod je tu da bih istakao da odluka da li hoćemo ili nećemo u NATO zavisi i od odnosa međunarodnih snaga“, kaže Vuletić.
Pitanje srpskih atlantskih integracija, iako zavisi i od odnosa snaga unutar Srbije, u velikoj meri zavisi i od odnosa Rusije i Zapada, dodaje on.
Prema rečima Vukoičićeve, nije samo Rusija ta čiji uticaj na Balkanu zabrinjava Zapad. Tu je i Kina sa svojim namerama da investicijama u balkanske zemlje i ekonomskim uticajem prodre u Evropu.
