Pacifička država Palau je 13. koja je povukla priznanje samoproglašenog Kosova i, prema očekivanjima šefa srpske diplomatije Ivice Dačića, u narednih nekoliko meseci broj zemalja koje su priznale Kosovo pašće na 96, od ukupno 193 članice Ujedinjenih nacija.
To znači da će namera takozvanog Kosova da postane punopravna članica UN, što bi značilo potvrdu njegove samoproglašene državnosti, imati podršku manje od polovine država u UN. Simbolično gledajući, očigledno se spoljnopolitičko klatno pomera na stranu Beograda i nesporno je značajno da većina država bude protiv projekta nezavisnog Kosova.
Ali šta to konkretno znači za poziciju Beograda i može li se odraziti i na donošenje budućih odluka u nekoj od situacija u nastavku diplomatske bitke za status KiM?
Sagovornici Sputnjika, nekadašnji ambasadori Srbije pri Ujedinjenim nacijama, Fedor Starčević i Pavle Jevremović, saglasni su da broj država koje u Generalnoj skupštini UN priznaju Kosovo neće biti opredeljujući s obzirom na to da se ključ za prijem u UN nalazi u rukama Saveta bezbednosti.
„Neće se o pitanju Kosova glasati u Generalnoj skupštini. Ta stvar će se rešavati na zasedanju Saveta bezbednosti, od koga isključivo i zavisi“, kaže Starčević. Tačno je da Generalna skupština UN dvotrećinskom većinom izglasava prijem nove članice UN, ali tek na preporuku Saveta bezbednosti. A da bi Savet bezbednosti uputio takvu preporuku potrebno je da o tome pozitivno glasa devet od 15 članica, pod uslovom da nijedna od pet stalnih članica SB UN nije protiv toga.
Dobro je poznato da je dovoljan i samo ruski veto na predlog da Kosovo dobije stolicu u UN, koji je izvestan, pa da bude sprečen takav scenario. Kakve su, međutim, šanse za zaobilazni put do stolice Prištine u UN tako što bi se prvo išlo na status države posmatrača glasanjem u Generalnoj skupštini?
„To su već mogli da probaju da urade da su hteli“, kaže Jevremović, ali i napominje da je status „države posmatrača“, koji trenutno imaju samo Vatikan i Palestina, neka vrsta političkog ćorsokaka. On napominje da je jedino Švajcarska namerno htela prvo da bude posmatrač. Tek posle više decenija prihvatila je da uđe u članstvo.
Nekadašnji ambasador Srbije u UN smatra da će o kosovskom pitanju odlučivati veliki, a da Amerikancima Kosovo očigledno više nije u fokusu. Inače bi, uz njihov pritisak na zemlje koje su sada odlučile da povuku priznanja, to bila druga priča, kaže Jevremović.
„Očigledno je ta faza prevaziđena i ide se na neko drugo rešenje“, ocena je sagovornika Sputnjika.
Zato u situaciji u kojoj je još mnogo nepoznanica, činjenica da bi projekat Kosovo podržalo manje od polovine članica UN, mogla bi da ima i konkretan značaj u slučaju glasanja za status posmatrača u UN, ma koliko sada izgledalo da to Prištinu ne zanima.
Pošto su se izjalovila njena, ali i očekivanja Zapada o relativno brzom dobijanju stolice u UN, u potpuno izmenjenim međunarodnim okolnostima od onih od pre 11 godina kada je uz pomoć pre svega američkih sponzora sama proglasila državu, dobro je biti spreman i za varijantu ulaska u UN na mala vrata.
Najveći broj ovdašnjih medija, ali i onih na albanskom jeziku, marta prošle godine pisao je o nemačkom planu koji po ugledu na model Palestine podrazumeva da Kosovo najpre dobije članstvo posmatrača u UN.
Kako je tada za Sputnjik objasnio Jevremović, donošenje takve odluke ne zavisi od Saveta bezbednosti, već od dve trećine članica u Generalnoj skupštini UN.
Posmatrači imaju pravo da održe govor na zasedanjima, ali ne i da glasaju o rezolucijama. A kada ne može bolje, u odnosu na sadašnju situaciju kada prištinski zvaničnici u zdanju na Ist riveru jedino mogu po hodnicima da prepadaju diplomate drugih misija i čelnike UN, i to je nešto.
Zato spuštanje brojke priznanja ispod polovine članica UN u nekom trenutku može da bude od konkretnog značaja.
