„Njujork tajms“, naime, otkriva da je istragu protiv Donalda Trampa FBI pokrenuo još pre skoro dve godine, nakon što je Tramp otpustio dotadašnjeg direktora FBI Džejmsa Komija. Kontraobaveštajna istraga treba da utvrdi da li predsednik SAD „radi u korist Rusije, a protiv američkih interesa“ svesno ili tako što je „nenamerno potpao pod ruski uticaj“.
Hilari Klinton zbog toga likuje — „Rekla sam vam da je marioneta“, poručuje na Tviteru — a „Vašington post“, praktično istovremeno, pojačava sumnje u Trampa otkrićem da je američki predsednik od svojih najbližih saradnika prikrio detalje sastanaka s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Sve u svemu, ustvrdiće Strob Talbot, nekadašnji zamenik Medlin Olbrajt, „bio svestan ili ne, Tramp je integralni deo Putinove strategije jačanja autoritarnih režima i potkopavanja demokratija širom sveta“.
Ili je pak američki predsednik neopravdano oklevetan? I Ričard Nikson je sa Leonidom Brežnjevom svojevremeno razgovarao bez zapisnika i u četiri oka, kao i Ronald Regan s Mihailom Gorbačevom. A Tramp tvrdi i da je FBI istragu pokrenuo „bez razloga i bez dokaza“, pošto je otpustio „totalnog ljigavca“ Džejmsa Komija koji je uhvaćen u špijuniranju njegove kampanje a tek potom je to nazvao istragom.
Da li je Donald Tramp marioneta u rukama Vladimira Putina? Zašto je medijska kampanja protiv njega pojačana baš sada? I može li, u ovakvim okolnostima, da se ispuni Trampovo očekivanje da Amerika „ponovo ostvari dobre odnose sa Rusijom“?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić i politikolog Aleksandar Pavić.
„Ove optužbe Trampa prate još od predsedničke kampanje, a dosad nismo videli ni jedan jedini dokaz za to“, podseća Obrad Kesić. „Ovde je pre svega reč o želji političkog establišmenta da se Tramp predstavi kao marioneta i ruski agent, kako bi bilo opravdano sve što je učinjeno u poslednje dve godine, a što se može okarakterisati kao meki državni udar koji traje još otkako je Tramp položio predsedničku zakletvu“.
„Rusija je najzgodnija ’babaroga‘, ona je samo sredstvo u borbi establišmenta, te močvare, duboke države, protiv Trampa, zato što je on očigledno protivnik daljeg imperijalnog ponašanja Amerike“, ocenjuje Aleksandar Pavić. „On ne želi da Amerika i dalje izigrava svetskog policajca i izvozi ’demokratiju‘ po svetu. To je govorio i u predizbornoj kampanji, i to je još tada upalilo crvenu lampicu pa su i počele insinuacije oko toga da je on ruski agent. A sada se otkriće ’Njujork tajmsa‘ o istrazi FBI uzima kao dokaz njegove krivice. To je makartizam u najgorem obliku. Američka duboka država postala je najveća pretnja i za sam američki sistem, ali i za svetski mir“.
U senci pak svakodnevnih bombastičnih otkrića i optužbi, gotovo neprimećene ostaju vesti koje sugerišu da se zvanični narativ o Trampovim ruskim vezama iz dana u dan sve više kruni.
Ovih dana, tako, otkriveno je da su zvaničnici FBI znali da je „Stilov dosije“ bio povezan s kampanjom Hilari Klinton, dakle politički pristrasan, a ne rezultat objektivnog istraživanja — a na osnovu njega je i pokrenuta istraga navodnog dosluha Trampove kampanje s Rusijom, pa i ova istraga Trampa koju sad otkriva „Njujork tajms“. „Vašington post“, takođe ovih dana, priznaje da „izgleda da ipak nije postojala“ ona tajna ruska kampanja uticaja na američke glasače preko interneta kako bi oni glasali za Trampa, dok je istovremeno „Njujork tajms“ bio prinuđen da prizna da bivši šef Trampove kampanje Pol Manafort rezultate ispitivanja javnog mnjenja u SAD nije dostavljao milijarderu Olegu Deripaski — dakle Rusiji, što je bilo protumačeno kao krunski dokaz postojanja zavere — već pojedinim ukrajinskim oligarsima…
„Nažalost“, ukazuje Obrad Kesić, „kad god se jedna eksplozivna tvrdnja raskrinka, odmah se pojavi nova“.
Upravo je to slučaj i sa najnovijom među (medijskim) optužbama, da je Tramp instruisao svog bivšeg advokata Majkla Koena da pred Kongresom laže u vezi s Trampovim poslovanjem u Rusiji. Ova tvrdnja dobila je ogroman publicitet, ali se ispostavilo da je reč o još jednoj lažnoj vesti, budući da je njenu istinitost opovrgao sam specijalni tužilac Robert Miler.
„Sve ove tvrdnje“, napominje Kesić, „plasiraju isti izvori“. „I tome, izgleda, nema kraja, sve u cilju da se Tramp spreči da iskoristi svoja predsednička ovlašćenja i odredi kurs američke spoljne politike. Na tome rade i demokrate, ali i republikanci iz političkog establišmenta, jer se plaše da bi to dovelo do kraja američkog uticaja u svetu“.
Sputnjikovi sagovornici veruju da upravo u tome i leži osnovni razlog zbog koga je kampanja optužbi protiv Donalda Trampa da je agent Rusije i marioneta Vladimira Putina upravo sada dobila na intenzitetu.
„Jedan faktor je odluka o povlačenju američke vojske iz Sirije, koju je spoljnopolitički establišment dočekao na nož i predstavio kao ključni argument u prilog tezi da Donald Tramp radi za Vladimira Putina, kome pomaže da konsoliduje svoju poziciju na Bliskom istoku“, objašnjava Obrad Kesić. „I drugo, imamo spekulacije da Tramp namerava da povuče radikalne poteze u vezi s NATO-om, tako što bi povukao Sjedinjene Države iz ove organizacije, što se tumači kao još jedan dokaz Trampove izdaje Amerike u korist Rusije“.
O tome piše „Njujork tajms“, koji otkriva da je „u nekoliko navrata prošle godine Tramp rekao da želi da se povuče iz NATO-a“, a to bi bilo „ravno njegovom uništenju“. Navodno je Tramp svojim saradnicima rekao da ne vidi svrhu u daljem postojanju NATO-a, što bivši glavnokomandujući Severnoatlantskog pakta Džejms Stavridis ocenjuje kao „geopolitičku grešku epskih razmera“ i „poklon veka za Vladimira Putina“.
„Tramp to zaista želi“, smatra Aleksandar Pavić. „On je još u kampanji govorio da je NATO zastarela organizacija i da ne razume zašto Amerika i dalje treba da bude u njemu, a pogotovo zašto treba da finansira odbranu podjednako bogatih zemalja“.
Imajući u vidu kakav je ulog u pitanju — a ulog je opstanak ili odricanje od američke imperije — i Aleksandar Pavić i Obrad Kesić očekuju da će žestoka unutrašnja borba u SAD biti nastavljena i u narednom periodu.
„Ovo su ključni momenti. Politički establišment reaguje iz besa i straha, i možemo da pretpostavimo da sve ovo nije i najgore što možemo da očekujemo“, predviđa Kesić.
A Trampovo najjače oružje, kojim može da uzvrati udarac dubokoj državi i da zaista sprovede promene koje najavljuje, uveren je Pavić, jeste podrška koju on ima u svojoj glasačkoj bazi.
S tom ocenom saglasan je i Obrad Kesić, koji ukazuje da postoji balans straha. „S jedne strane, strah da će Tramp uspeti da potpuno promeni američku spoljnu politiku. S druge, strah da će mu njegovi glasači ostati verni, što njegove protivnike iz Republikanske partije i sprečava da se udruže s demokratama kako bi ga srušili s pozicije predsednika. Ukoliko tu podršku baze on uspe održi, onda ima šanse i da sprovede promene koje bi želeo“.
I tek kada (ako) se to dogodi, dospećemo u priliku da proverimo koliko je Tramp zaista iskren kada, preko Tvitera, usred ove kampanje optužbi da je ruski agent, ponavlja da je saradnja s Rusijom dobra stvar, a ne loša stvar: „U potpunosti očekujem da ćemo jednog dana ponovo imati dobre odnose sa Rusijom!“
