Pored dosadašnjih ruskih investicija u Srbiju koje su prešle cifru od četiri milijarde dolara i ugovora o novim ulaganjima koji su potpisani tokom posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji, novina je uspostavljanje saradnje specijalizovanih razvojnih institucija dve države koja će doneti i nova ruska ulaganja.
Čelni ljudi Ruskog fonda za direktne investicije (RDFI) i Razvojne agencije Srbije (RAS), Kiril Dmitrijev i Radoš Gazdić potpisali su sporazum o saradnji u pronalaženju novih investicionih projekata, koji bi po rečima Dmitrijeva u naredne dve godine mogao da nam donese 500 miliona dolara investicija.
Vršilac dužnosti direktora RAS-a Radoš Gazdić za Sputnjik objašnjava da je reč o investicijama koje su potpuno odvojene od onih koje su tokom posete Putina Beogradu bile u centru pažnje, poput gasovoda do Bugarske i proširenja gasnog skladišta Banatski dvor. On napominje da je u ovom slučaju reč o potpuno nezavisnim aranžmanima dve nezavisne institucije koje do sada nisu sarađivale.
Potpisali smo Sporazum o saradnji sa Ruskim fondom o direktnim ulaganjima i zajednički ćemo raditi na kreiranju novih i atraktivnih investicija u Srbiji, kaže Gazdić.
„Samim tim očekujemo i da obim ukupnih direktnih investicija iz Rusije poraste. Ruski fond za direktna ulaganja postoji od 2011. godine i sarađuje sa partnerima i fondovima ne samo u Rusiji, nego i u Aziji, na Bliskom istoku, a tu su i saradnici iz Evrope poput onih iz Francuske i Italije, tako da će saradnja RAS-a sa jednim takvim fondom sigurno biti značajna za Srbiju i dalji podsticaj investicijama u našoj zemlji“, ocenjuje direktor RAS-a.
Odgovarajući na pitanje šta to konkretno znači, on ukazuje na četiri oblasti koje će im biti primarne u narednom periodu.
„Saradnju možemo da očekujemo na različitim projektima, a prevashodno će se oni ticati preduzeća koja su preostala za privatizaciju, potom brzo rastućih proizvodnih privatnih preduzeća sa akcentom na ona koja imaju plan da u nekom budućem periodu izlaze na ruska, ali i druga tržišta. Dodatni akcenat je stavljen na zajednički rad u sferi agrobiznisa, odnosno prehrambene industrije u kojoj Ruski fond ima značajne partnere“, precizira Gazdić.
Njegov ruski kolega, generalni direktor RDFI Kiril Dmitrijev je po potpisivanju Sporazuma o saradnji precizirao da analiziraju više od 10 projekata, posebno u sferi agrosektora, i da bi u naredne dve godine moglo da bude realizovano šest-sedam investicija čiji je obim do 500 miliona dolara.
Kao primer je naveo hemijsku korporaciju „Fosagro“, koja u Srbiji ima veliku bazu za đubriva, koja sa ruskom stranom razmatra mogućnost proširenja te baze.
Dmitrijev smatra da je Srbija veoma dobar logistički hab za ruska đubriva namenjena za Evropu, ali i da su ruske kompanije spremne da finansiraju projekte izgradnje pametne električne mreže u Srbiji u kojoj zbog povećane isporuke gasa postoji i mogućnost otvaranja različitih hemijskih fabrika.
Na pitanje da li je u razgovoru sa ruskim kolegom bilo reči o konkretnim projektima i kako komentariše cifru od 500 miliona dolara investicija, koja je poprilična, Gazdić napominje da je svakako reč o velikom iznosu, ali i dodaje da Ruski fond raspolaže značajnim sredstvima. Kako napominje, ne samo ruskim, jer obuhvata i fondove azijskih i evropskih partnera.
Ruski fond direktnih investicija je suvereni investicioni fond Ruske Federacije, osnovan 2011. godine. Kako je objavljeno na sajtu RAS-a, RDIF zapošljava više od 700.000 ljudi i ostvaruju prihode koji iznose više od pet odsto ruskog BDP-a, a uspostavio je zajednička strateška partnerstva sa vodećim međunarodnim suinvestitorima iz više od 15 zemalja, koji ukupno imaju više od 40 milijardi dolara.
„Videćemo kako će se stvari odvijati u konkretnoj realizaciji i svi se nadamo, kako u Ruskom fondu, tako i mi u RAS-u, da ćemo dostići taj iznos investicija koje je kolega Dmitrijev napomenuo“, ističe Gazdić.
Sagovornik Sputnjika podseća da su se do sada direktna ruska ulaganja u Srbiji ticala energetskog sektora i tek nešto manje u sferi proizvodnje. On napominje da je cilj obe institucije, koje sada započinju saradnju, da budu povećana upravo ulaganja u proizvodna preduzeća.
„Ima mnogo prostora za dalju saradnju, pogotovo u delu koji se tiče prehrambene industrije i izlaska srpskih preduzeća na rusko tržište, gde Ruski fond može izuzetno da pomogne“, smatra Gazdić.
Na pitanje kako će sada ići operacionalizacija saradnje, odnosno kako će se Ruski fond opredeljivati za firme u koje treba da investira, on kaže da će im RAS omogućiti uvid u stanje naših preduzeća.
„Imamo portfolio preduzeća koja su preostala da se privatizuju. Njih ćemo na najbolji način predstaviti ruskim partnerima i videti da li sa njihove strane postoji zainteresovanost za neka od njih. Sa druge strane, RAS poseduje najveću bazu domaćih preduzeća i domaćih dobavljača i taj portfolio će predstavnicima Ruskog fonda svakako biti dostupan za njihovu dalju analizu kako bi prepoznali adekvatna preduzeća ovde u Srbiji koja imaju taj potencijal da dalje rastu“, objašnjava direktor RAS-a.
On ukazuje da rade i na jednom velikom programu baze dobavljača na teritoriji Republike Srbije kako bi njihova analiza pokazala koja od tih preduzeća imaju potencijal da značajnije rastu u budućem periodu.
„Sa ruskim partnerima ćemo pokušati da pomognemo ta preduzeća da postanu značajniji tržišni partner kako na ruskom, tako i na evropskom tržištu“, zaključuje Gazdić za Sputnjik.
