U tom po mnogo čemu posebnom centru nalazi se jedna od najvećih centrifuga na svetu, izgrađena 1980. godine za potrebe pripreme kosmonauta za let u svemir, sa 36 okreta u minuti. Tu je i bazen dubok 12, a širok 20 metara, u kojem budući kosmonauti vežbaju u uslovima bestežinskog stanja. Naravno, u blizini je i veliki aerodrom sa kojeg poleće avion-laboratorija Il-76. U okviru „Zvezdanog grada“ radi Ruski naučno-istraživački centar za obuku kosmonauta i to je prva je ustanova tog tipa, nastala još u vreme SSSR-a. Centar koji nose ime čuvenog Jurija Gagarina je specijalizovana ustanova za obuku kosmonauta i njihovu pripremu za let u svemir. Naši sagovornici su saradnici tog centra.
O tome ko i kako može da postane kosmonaut i kako se u svemiru uzgajaju sojevi bakterija, ali i kristali, za Sputnjik govore kosmonaut Anton Škaplerov i bivši zamenik načelnika za tehničku modernizaciju naoružanja Aleksej Harlanov, stručnjaci koji rade u okviru Ruskog naučno-istraživačkog centra za obuku kosmonauta.
„Prvi kosmonauti su bili vojni piloti, birani u čitavom SSSR-u. Sada svi imaju mogućnost da postanu kosmonauti. Drugim rečima, vojni piloti i inženjeri iz kosmičke branše, ali i civili koji imaju visoko obrazovanje, odlično zdravlje i u dobroj su sportskoj formi, mogu da postanu kosmonauti“, objašnjava Škaplerov.
Let sa ljudskom posadom na Mesec 2024. godine
Aleksej Harlanov kaže da su kosmonauti „živi ljudi“, na prvom mestu romantičari, a potom patriote, i da ta neverovatna simbioza omogućava da postanu i heroji.
„U doba globalizacije oni zaista mogu da se osećaju kao građani sveta. Ranije, tokom Hladnog rata, bila je prisutna veoma oštra podela na države koje predstavljaju socijalistički blok i one koji su sa ’protivničke strane‘ iz kapitalističkog tabora. Danas su kosmonauti svetski ljudi. Za razliku od perioda Hladnog rata, sad astronauti mogu da se posvete zajedničkom izučavanju kosmosa, a ne konfrontacijama kao što je to nekad bio slučaj“, konstatuje Harlanov.
Na pitanje kada će se čovek vinuti dalje od orbite planete Zemlje, Škaplerov kaže da postoje vrlo konkretni planovi.
„Bespilotni let ka Mesecu je planiran za 2022. godinu. Prvi let sa ljudskom posadom na Mesec bi trebalo da se desi 2024. godine i tada ćemo napustiti Zemljinu orbitu, koja nam je postala već kao džep. Grade se novi brodovi, nove rakete. Za sada sve ide po planu, vlast je odobrila sredstva“, navodi kosmonaut.
Harlanov dodaje da su svi planovi podložni promenama, ali da to nije tragedija, jer kosmonauti žive kao jedna velika porodica, poštujući principe nauke.
„Potrebno je graditi više mostova, umesto da se insistira na ambicijama sopstvenih država. Međutim, sada je pred nama kritičan momenat, nakon što Amerika izađe iz Sporazuma o raketama kratkog i srednjeg dometa. Nikako ne bi trebalo dozvoliti militarizaciju kosmosa. Ako se na vreme ne dogovorimo i ne uredimo tu sferu, nastaće pravo rasulo, kako na Zemlji, tako i u svemiru. To je potencijalno veliki problem za čitavo čovečanstvo“, upozorava bivši zamenik načelnika za tehničku modernizaciju naoružanja.
Harlanov naglašava da je Dmitrij Rogozin trebalo da otputuje u sedište NASA i da nastavi pregovore u vezi sa programom leta na Veneru. Do toga nažalost nije došlo, ali kako kaže naš sagovornik, program ipak nije obustavljen, on se nastavlja iako je ruska strana sada talac američke politike.
„Kinezi su danas gotovo vodeća snaga, odlično rade i veoma mi je drago što sa njima imamo veoma kvalitetnu saradnju, kako u drugim sferama, tako i u svemiru. Mislim da ćemo uskoro imati konkretne rezultate. Amerikanci mogu sami sebe da sateraju u ćošak imajući Kineze kao konkurente u kosmosu, a da prethodno sa ruskom stranom nisu raščistili odnose“, smatra naš sagovornik.
Moraćemo da osvajamo nove planete, kao Kolumbo
Škaplerov ističe da se mnogo eksperimenata vrši u svemiru kako bi se ustanovilo kako se telo ponaša u drugačijim uslovima i kako se mogu umanjiti značajni negativni efekti boravka ljudi u bestežinskom stanju, kao i u uslovima povećane radijacije.
„Ta ispitivanja su bitna kako bismo u budućnosti mogli da napustimo Zemljinu orbitu, pa i Sunčev sistem, a sve u cilju kolonizovanja drugih planeta. Možda neko misli da do toga neće skoro doći, ali prenaseljenost planete će se desiti pre ili kasnije. Za nekoliko decenija planeta Zemlja neće moći više da hrani sve stanovnike i moraćemo da osvajamo nove planete, baš kao što je nekada Kolumbo pronalazio nove kontinente“, upozorava kosmonaut.
Škaplerov objašnjava da se na Međunarodnoj kosmičkoj stanici gaje različiti kristali, na primer tvrdi, od kojih se prave čipovi za kompjutere. Interesantno je da je na Zemlji nemoguće dobiti tako idealnu formu kristalne rešetke zbog sile gravitacije.
„Takođe, gajimo i različite medicinske kulture, posmatramo kako se one ponašaju u kosmosu i koliko se razlikuju u odnosu na iste te vrste koje razvijamo na Zemlji. Testiramo i neke lekove protiv raka i side, a na Zemlji se farmaceuti bave ispitivanjem razlika“, otkriva kosmonaut.