Kjodo navodi da plan predviđa mogućnost defakto predaje Šikotana i grupe ostrva Hadonai Japanu. Pritom, prema mišljenju predstavnika administracije japanskog premijera, predaja druga dva ostrva — Iturupa i Kunašira — u ovoj fazi ne deluje realno.
Prema navodima japanske agencije, administracija je ubeđena da je predaja Iturupa i Kunašira Japanu malo verovatna i da će pregovore sa Moskvom dovesti u ćorsokak.
Tokio smatra da postoji osnov za predaju dva od četiri ostrva i da tome može da posluži sovjetsko-japanska Zajednička deklaracija iz 1956. godine. Međutim, budući da ovaj plan može da izazove kritike, jer podrazumeva odustajanje Japana od teritorijalnih potraživanja ostrva Iturup i Kunašir, Abe namerava da pažljivo prati mnjenje japanske javnosti o ovom pitanju.
Istovremeno, premijer Japana je pesimističan i u pogledu treće opcije koja je ranije razmatrana — predaje Šikotana i ostrva Habomai sa kasnijim nastavkom pregovora o preostala dva ostrva.
Abe će 21. januara krenuti u zvaničnu posetu Rusiji, gde će razgovarati sa predsednikom Vladimirom Putinom. Pre nedelju dana u Moskvi su sastanak održali ministri spoljnih poslova Japana i Rusije, Taro Kono i Sergej Lavrov. Nakon pregovora, ruski ministar je istakao da Moskva ne namerava da raspravlja o svom suverenitetu nad južnim delom Kurilskih ostrva. Na konferenciji za novinare dva dana kasnije, Lavrov je takođe izjavio da zahtev da se ove teritorije predaju Japanu protivreči obavezama Rusije prema povelji UN, čiji jedan član glasi da su rezultati Drugog svetskog rata nepromenljivi.
Odnosi Rusije i Japana godinama su u senci odsustva mirovnog sporazuma koji dve države nisu potpisale nakon Drugog svetskog rata. Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Ruskom Federacijom. SSSR i Japan su 1956. godine potpisali zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ova deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema, ne odustajući od pretenzija na sva ostrva. Kasniji pregovori nisu ničim rezultirali i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
