Ovo će biti 14. susret lidera Srbije i Rusije Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, koji se u međunarodnim krugovima tumači kao jedan od najznačajnijih političkih susreta u trenutku kada pred Srbijom stoje brojni izazovi, pre svega povezani za očuvanje interesa Srbije u vezi sa Kosovom i Metohijom, kao i oni povezani sa pristupanjem EU.
„Putin je obelodanio, kako to obično biva, ključna pitanja o kojima će se razgovarati, tj. aktuelna pitanja u bilateralnim odnosima. Putinova izjava da Rusija u potpunosti podržava Srbiju ako želi da se pridruži EU veoma je važna, ali moramo da razumemo dva bitna momenta — kao prvo, članstvo Srbije u EU nemoguće je bez rešavanja kosovskog pitanja. A kosovsko pitanje, po svemu sudeći, neće biti u skorije vreme rešeno, s obzirom da se od Srba zahtevaju jednostrani ustupci. I drugo, pristupanje EU je nemoguće bez ulaska u NATO. Uprkos činjenici da u Evropi postoji nekoliko država koje nisu članice NATO-a, kao što su Austrija, Švedska i Finska, krajem devedesetih je formulisano pravilo — prvo NATO, pa onda EU“, kaže za Sputnjik ruski ekspert Dmitrij Oficerov Beljski.
Kako ističe analitičar, ulazak Srbije u NATO je u suprotnosti sa interesima Rusije, dok istovremeno Srbija ima poseban odnos prema Severnoatlantskoj alijansi, posebno posle bombardovanja zemlje 1999. godine.
Oficerov Beljski je ponovio i stav Moskve da Srbija ne mora da bira između Rusije i Evrope.
„Istorijski topli odnosi između Rusije i Srbije ne protivreče pragmatičnosti. Apsolutno ne. Putin je s pravom rekao da se mogu kombinovati dva vektora. Nije potrebno birati između Evrope i Rusije. Ovo su savršeno kompatibilne stvari, i tu ne vidim nikakva protivrečja“, dodao je ekspert.
U okviru Putinove posete na agendi je potpisivanje oko 20 sporazuma iz oblasti infrastrukture, energetike, obrazovanja, inovacija, tehnološkog napretka i digitalizacije.
Govoreći o saradnji Moskve i Beograda, Oficerov Beljski napominje da Srbija ima ekonomske motive da sarađuje sa Rusijom.
„Pitanje odnosa EU prema nastavku ’Južnog toka‘ i dalje neće biti rešavano u odnosima Moskve i Beograda. To je svakako mnogo značajnije pitanje koje utiče na interese mnogih evropskih zemalja. Ako govorimo o srpskim ekonomskim interesima u odnosima sa Rusijom u celini, mi smo svesni da je Srbija dugo bila izložena pritiscima da se pridruži antiruskim sankcijama, što ona nije učinila. Srbija je iz toga izvukla veliku ekonomsku korist, delimično zamenjujući evropske proizvode koji su ranije stizali na rusko tržište“, rekao je Oficerov Beljski.
Generalno, mi možemo govoriti o stvarnoj plodonosnoj saradnji, a ne samo o „istorijskim osećanjima“, zaključio je ekspert.
Ruski predsednik poslednji put posetio je Srbiju u oktobru 2014. godine, povodom 70 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, a tom prilikom je, između ostalog, poručio da srpski i ruski narod imaju mnogo toga zajedničkog u prošlosti, a da pred sobom kao bratski narodi imaju svetlu budućnost.