Novi front sajber-ratovanja nalazi se bukvalno iznad naših glava, predviđanja su stručnjaka za sajber-bezbednost. Iako ovakva vest neupućenom čoveku može da zazvuči kao da je izašla iz filmova Džejmsa Kamerona, ona je tačna, uzimajući u obzir napredak industrije bespilotnih letelica.
Vojnotehnološke kompanije se utrkuju u konstruisanju i prodaji dronova koje hakuju i prate, dok druge razvijaju softvere za hakovanje samih dronova. Rastuće tržište predskazuje nove bitke na nebu i naravno, profit za najuspešnije kompanije.
Čak i oni koji smatraju da se radi o nerazvijenom tržištu sa puno marketinga i malo finalnih proizvoda, kao što je novinar koji prati tehnološki razvoj Patrik Hauel Onil, priznaju da se radi o tržištu čiji apetiti rastu.
Sposobnost da lete izvan vidokruga i bez posade čini dronove privlačnim za vojsku, špijune, vladine agencije, pojedine biznise, ali i kriminalce i teroriste.
Podsetimo se samo incidenta sa dronom na fudbalskoj utakmici Srbija — Albanija. Da nije bio motivisan nacionalističkom netrpeljivošću i da se na stadionu nisu nalazili visoki državni funkcioneri, ovaj incident bio bi uvršten u grupu manjih incidenata.
Ali šta reći o incidentu prošlog meseca, kada su dronovi izazvali haos na londonskom aerodromu Getvik? Dva dana je aerodrom bio zatvoren zbog dva drona koja su letela preko aerodroma. Ili o sličnom incidentu u meksičkom gradu Tihuani?
Kako bi pokazala šta sve dronovi mogu, konsultantska kuća koja se bavi sajber-bezbednošću „Braun bišop foks“ konstruisala je „opasni dron“ (Danger Drone) za svega 500 dolara.
Stručnjaci ove kompanije pokazali su da se za malu sumu novca može konstruisati dron koji može da upadne u sisteme kompanija i da ukrade podatke lebdeći izvan kancelarijskog prostora. Cilj prezentacije „Braun bišop foksa“ bio je vaspitno-pokazan: dokazati kompanijama sa kim imaju posla u današnje vreme. Dron je sposoban da ponese snažan računar veličine kreditne kartice. Zato se dronovi sve češće opisuju kao laptopi bez čoveka za tastaturom.
Da je industrija dronova u ekspanziji, potvrđuje i profesor beogradskog Fakulteta bezbednosti Nenad Putnik, koji kao primer zloupotrebe dronova naglašava slučaj koji se dogodio na Getviku.
„To je jedan od primera kako je nešto što je bilo hobistička igračka dovelo do narušavanja nacionalne bezbednosti. To je vid asimetričnog sukobljavanja, gde neko ko ima takvu spravu, takvu tehnologiju na raspolaganju može ugroziti bezbednost stotina ljudi, pa čak i cele države“, kaže Putnik.
Slučaj Getvik pokazao je nemoć države da odgovori na takav vid asimetrične pretnje, dodaje on.
„I vojska i policija su bile nemoćne zbog toga što je bilo teško ući u trag napadaču. Dronovi koji su tom prilikom korišćeni, bili su atipični. Bili su nestandardni, imali su produženo vreme naleta, produžen opseg radio-veze. Dakle, oni su bili prerađeni konkretno za tu svrhu“, kaže Putnik.
Osim malih računara, dronovi su sposobni da nose i druge vrste tereta, rudimentarnije i opasnije, kao što je eksploziv. Već je dovoljno poznata upotreba dronova u bombardovanju Avganistana. Danas je vojna upotreba dronova umnogome napredovala.
Navešćemo samo dva primera. Italo-američka vojnotehnološka kompanija „Seleks“ konstruisala je pre dve godine dron namenjen za elektronsko ometanje raketa zemlja-vazduh. Drugi primer je izraelska kompanija „Septier komunikejšns“, koja je konstruisala prvi dron sposoban da prisluškuje mobilne telefone.
Kao što dronovi postaju sve savršeniji i opasniji, tako se usavršavaju i oružja koja se koriste za njihovu neutralizaciju. Do sada je razvijen čitav spektar „antidron pušaka“, mreža, „Skaj net šela“, sve do načina hakovanja dronova.
Tako je izraelska kompanija „Apološild“ razvila sistem za hakovanje dronova pod nazivom „Sajber-boks“, koja se reklamira kao „magični“ način za neutralizaciju dronova.
Sve su igračke koje su usmerene na rušenje jeftinih i primitivnih bespilotnih letelica, kaže direktor Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost Darko Trifunović.
Sve te tehnologije postaju obesmišljene kada ne možete da ometate rad satelita ili kada dron ne prima signale iz zemlje, nego samo iz vazduha, pita se on.
„Tu moraju da se pronađu druga sredstva, nauka mora da ide korak dalje. Naši i timovi iz sveta imaju mogućnost praćenja, ali mogućnost efektivne odbrane je zaista smanjena. Sve zavisi ko je ispred vas. Ukoliko se radi o amaterima, kao što je bio slučaj drona na Stadionu JNA, vi i tada imate zatečenost države i državnih institucija i organa. Možda bi danas drugačije reagovali, ali ukoliko se ispred vas nađu profesionalci, imate ozbiljan problem“, tvrdi Trifunović.
Institut čiji je direktor, koji, kako kaže, okuplja 33 profesora bezbednosti iz celog sveta, u saradnji sa Šangajskom akademijom nauka, ispitivao je mogućnosti zaštite od napada dronovima i nijedan od načina odbrane ne koristi elektroničku zaštitu.
„Naša testiranja su pokazala da vrlo primitivna sredstva obaraju visokosofisticirane letelice. Jedno od testiranja koje smo izveli, bilo je obaranje letelica na vizuelno uočavanje vodenim snopom koje se lansira sa vatrogasnog vozila. Verujte, ovo se pokazalo kao najefikasnije“, kaže kroz smeh Trifunović.
Drugi sistem koji je institut testirao je „dron ubica“, koji uočava dron koji treba napasti i u samoubilačkoj akciji ga uništava. Treći testirani sistem za borbu protiv dronova je sistem laserske detekcije i usmeravanja laserskog snopa ka dronu.
Problem sa odbranom od dronova sastoji se u tome što lete na malim visinama u urbanim sredinama, dodaje Trifunović. Na njih se ne mogu ispaljivati projektili.
„Rizikujete da pobijete ljude. Ukoliko vas i dohvati mlaz vode, ništa vam se neće desiti. Kada imate dron koji nadleće velike mase, recimo na dočeku predsednika, sigurno nećete ispaljivati ništa iz vatrenog oružja“, objašnjava Trifunović.
Institut čiji je Trifunović direktor, u saradnji sa beogradskim Mašinskim fakultetom, uradio je nacrt zaštite VIP osoba od napada dronovima. Ovaj nacrt podrazumeva konstantno osmatranje dronovima područja na kojem se VIP osobe nalaze, a u saradnji sa Matematičkim fakultetom uradili su sistem detekcije oblika, čime se povećava mogućnost ranog upozoravanja.
