Votson, koji je ’50-tih godina prošlog veka zajedno s Fransisom Krikom otkrio strukturu DNK, rekao je u dokumentarcu da su geni odgovorni za razliku u inteligenciji između belaca i crnaca.
Kold Spring Harbur laboratorija, koju je Votson vodio od 1968. do 1993. godine, komentar ’90-godišnjeg bivšeg šefa nazvala je „sramotnim“.
Laboratorija je saopštila da „nedvosmisleno odbacuje neutemeljena i bezobzirna lična stanovišta“ ovog naučnika, prenosi B 92.
Dodaje da su njegove izjave „za svaku osudu i da nemaju veze sa naukom“.
Slavni molekularni biolog je dodao da, iako se nadao da su svi ljudi jednaki, „ljudi koji zapošljavaju crnce ustanovili su da to nije istina“. Votson je 2007. britanskom listu „Sandej tajms“ rekao da je „bio duboko zabrinut za budućnost Afrike“ jer „se sve naše socijalne politike temelje na činjenici da je njihova inteligencija kao i naša, dok istraživanja pokazuju suprotno“.
Labaratorija ga je zbog tih izjava lišila svih administrativnih dužnosti, ali mu je sve dosad zadržala počasne titule.
I dok se Votson izvinio za izjave iz 2007. godine, u dokumentarcu „Američki velikani: dekodiranje Votsona“ prikazanom 2. januara rekao je da nije promenio svoje mišljenje.
Bila je to poslednja u nizu rasističkih i ksenfobnih izjava koje su obeležile Votsonovu karijeru.
Godine 1997. britanski „Sandej telegraf“ preneo je njegovu izjavu da bi ženama trebalo dopustiti da abortiraju bez obzira na razlog, „čak i ako fetus nosi gen za homoseksualnost“.
Na predavanju 2000. godine, Votson je govorio o tome postoji veza između telesne težine i ambicioznosti ljudi, kao i između boje kože i seksualne veštine.
„Zato su latinoamerikanci dobri ljubavnici“, rekao je Votson, prema Asošijeted presu, koji je citirao ljude koji su bili na predavanju. „Nikad niste čuli za engleskog ljubavnika. Samo za ’engleskog pacijenta‘“.
U britanskom dokumentarcu iz 2003, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1962. sugerisao je da je glupost genetska bolest koju treba lečiti, navodi Si-En-En.
